Женски свет

извађена проба етакла ие показује више мехуриће и кад ее даје извлачити у биетре конце, на којима се пе виде више чворови. Али та бистра маса још је одвећ житка да би ее могла одмах обрађиватм. Због тога се тада слабије ложи и тонлота пећи и етакла се тим као и пажљивпм отварањем раднкчких рупа полагано стишава, док не спадне дотле, да се у пећи само још црвспо сијање нримећава (то је температура од 700 —800°). Тада се може почети са обрађнвањем стакла и за цело време обрађивања мора му се одржавати темиература па поменутој висини. Погледом на обрађивање стаклене масе разликује се израда ваљкастог сгакла, месечног стакла, ливеног стакла, дупког стак ла тискањем у калупе и духањем. Посао тај снада у оиште у на/јтеже и најмучније иослове, који захтевају много вештине. Стакло ва ирозоре израђује се сад онште као ваљкасто стакло. Има га две врсте: кали стакло (чешко стакло) и натронстакло Оно ирво ироизводи се сада ређе и то само у нределима, где има много дрва, те се може употребити иенео од ложења са дрвима, а највише модерног стакла за прозоре гради се данас са содом или Глауберовом сољу као натрон-стакло. При грађењу ваљкастог стакла служи се раденик гвозденом цеви-дувалицом, којаје дуга 1 1 1/ 3 метра и на оба краја отворена. Пошто један њен крај у пећи загреје, замочи га у лонац,, у ком је истонљеиа маса, окреће је, да се стакло устоји а да пе капље и иоиавља то дотле, док не буде на крају цеви толико стакла, ко лико треба. Тада душе радник у цев ваз дух, да од стакла на доњем њеном крају постане мехур. Вештим дувањем и дру-

гим помоћним снравнма доведе он тај мехур у ваљкаст облик, уклони му доњи крај (то учини напон удуваног ваздуха, кад се уста иа цеви иалцем зануше) и изравни гвозденом палицом све удубине на ваљку. За тим се ваљак па дугачкој му страни отвори или расече. То се постиже тако, да се бело усијаним крајем једне гвоздене шиике нређе дуж цилиндра п то изнутра; тада треба на угрејану линију снустити само кап воде или по тој липпји прећп каменом, који стакло гребе и ваљак he се распући. У новије доба расеку ваљак и са дијамантима, јер тврде да исти секу иравилније. Ваљку треба сад датијош облик равне илоче или табле. То се ради у нарочито за то удешепим пећима. У истима се налазе плоче за иоравњавање, које су ,начињене од најбоље глине и цемента и које морају битп иотпуно равне. Ваљак, ко ји се има расклонити у равнину, тура се мало ио мало са распукнутом страном го ре кроз провидни канал у иећ и што више у тај олук улази, у толико се већма за грева, тако да већ полумек дође до иоменуте плоче. Пошто се тада на исту иоложи, одвије се са обе стране гвозденим штаном, удешеним за тај uocao. Да се тим путем добивена плоча потпуно иоравни, прелази се иреко ње дрвеним ваљком за полирање и кад је и то готово, одгура се у пећ за хлађење, коју само један зид од прве иећи дели. У тој другој нећи налази се тако звани камен за хлађење, на који етаклена илоча дође и наскоро се толико охлади, да се може унраво наслонити на гвоздене летве Охлађене плоче се за тим исеку, што бива већином стакЛарсКИМ ДИЈамантОМ. (Свршиће се).

ТРИ ВИЛЕ.

||?)вијетла зора крилима својим ($Л разноси мир. Три виле у гори чарној ироводе нир K’o у сред раја така је гора лијени хлад.

А виле проводе весоло свој живот млад. Сунчани зраци мали су доље но гори свој .... Из чарне горе чује се њежан вилински пој.

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

149