Женски свет

А пјесме брује .. . Српство се буди, јутарњи зрак, Заклонио је за себе на в’јек поноћни мрак. Душанов op’o у гори чарној блиста се сам! Та то је оно, на чему Србин подиже храм . . . Сред горе чарне језерце плаво лијепи чар . .. (3, Боже вишњи, Србин Те слави за таки дар! А виле красне вијенац плету слободи свој Па колом крећу у коло зову Немањин сој. По више колаишум се чује, разноси глас .. .

Устаје Марко, па Српство зове . . . сад нам је спас! Језерце плаво љуља се често по рубу свом Таласе баца. . . креће се топуз, Душману гром. Глед’о сам славље дружине ове у гори тој . . . Суза ми кану уста из гроба сав народ мој! . . . . На груд’ма вила „зора“ се блиста окружен зрак: „ Сама слога Србина сиасава ! и То је наш знак На једном неста српскијех вила оста им глас, Гдје гором бруји . . . у слогу Српство, ту вам ј е спас !!

Фоча, на Херцеговини, 1891. год.

Родољуб.

БАКТЕРИЈЕ И ЧОВЕК.

(Свршетак.)

Жуберкулоза осталих органа- долази делом код деце чешће, као што је туберкулоза црева, или већином као што је код туберкулозе мозга и можданих опона, где сиромах лекар мора скрштених руку гледати, где му немилосрдна бољетица отима болника јединца у оца и мајке, до пре две три недеље живахно и весело чеданце, а он неје кадар да љутом непри јатељу ништа науди. Колико је дечице угинуло од туберкулозе можданих опона, а ни једно још неје оздравило! Туберкулозни бацил је узрок и једној између осталих туберкулозних болести на кожи, за коју се тек сада без сумње зпаде, да је туберкулоза т. ј. т. зв. луиусу или зверњаку, која је код нас, колико сам ја до сад ириметио, доста ретка. Развија се најчешће у лицу на носу, почињући са плавичастоцрвеним чворићем, који се из почетка љушти, а за тим гноји, око истога пак искачу нови. Кадикад је сама слузница у носу отечена, а кожа на носу црвена, поздрве се загварају и нос се стане рањавити, често дође болесник к лекару,

где му већ Фали један део носа, са ранама и кором на њима, тако брзо разорава бацил, немилосрдно. Често је изједен већи део лица, горња усна, десни и т. д. И око може да дође у опасност. Болест та може да се развије и на другим деловима човечјег тела, образима, врату, мишици, леђима и т. д. Болест ова почиње у раној младости и то чешће код женских, него код мушких. У опште је ток болести дуготрајан, а сама болест је у главном милосрднија од других врста, које бацил туберкулозе ствара. Бојати се само развитка рака на болесним местима, као и пламенца, а и туберкулозе нлућа! На реду би било, да се запитамо, како да, спречимо развитак суве болести, кад знамо, да се она развија само онда, ако бацили уђу у тело и сместе се у ком делу човечјег тела, у ком органу, а знамо и то, да их ми већином кроз плућа из нрашине са ваздухом унашамо. У нашој држави се у овом погледу врло мало учипило, а то већином за то, јер је до скора занемарен био најглавнији део медицинске

150

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10.