Женски свет

знаности т. ј. наука о здрављу ијш хигијена. Шта више ни у болницама неје толико учињено за то, колико је у сретнијим народима за читаве градове укупно. Да се зараза туберкулозним бацилом сведе на што мањи број, нужна је помоћ нојединаца и целине, те се за то дају по ставити иравила за појединце, за заводе и за општине, а иосепце онет за станове, где има сушичавих. Ја не могу овде развијати на широко то питање, нарочито се не ћу додиривати правила и уредаба, које треба зато да постоје у болницама, казнионама, гостионама, школама, па можда и црквама и у општинама, јер то је за датак лекарских чиновника, да то изврше по својој увиђавности, али мије дужпост, да се додирнем тога, како да се влада појединац међу својима, на улици и у друштву и како да се поступа са становима, у којима има • туберкулозе као и са стварима, које су биле у додиру са јехтичавима. Највећа опаеност заразе прети од туберкулозе плућа, јер милијуни бацила досвевају пљувачком у болесникову околину, у којој се његови најмилији садрузи крећу. По себи се дакле разуме, да болесник мора у ирвом реду обратити своју иажњу на пљувачку. Ненристојан је обичај пљувати на земљу, патос, ћилимове и т. д., а исто тако и врло опасан, јер се пљувачка сасуши и меша са прашином, па са њоме нарочито при чишћењу диже у ваздух, те је ми удишемо. Болесник је дакле дужан због себе и због својих избегавати, да не пљује на земљу, јер исто тако, као што је удисање бацила непријатно и оиасно за његову околину, може се и по њега опасноет још већа развити, тиме што се нови делови плућа могу заразити. Још је гори обичај, тобож фино, пљувати у мараму, јер па њој се пљувачка сасуши и у прах претвори, те се лако у ваздух и на друге предмете сатресе, лако се на туђе рубље пренесе, а лако може болесник и сам да се још већма зарази, нарочито при усекнућу. Место рупца препоручио је један немачки лекар бочицу, која се носи у џеиу, а рукује се њоме врло лако. На тај начин уклоњени су

милиј>ни заразних клица из околине, у којој се болесник креће. Употреба ове бочице била би врло саветна, јер се не да ничим потпуно заменути, осим ако би болесник, куд се год макне, уза се носио нљуваоницу, што се може иостићи само онда, ако исти не излази из собе или с кревета, не нак онда, кад се исти витла ио улици, цркви, биртији или чак и школи. Рећи ће неко, да би се и болеснику и околини његовој гадило, кад би те бочице дошле у обичај. Ја држим, да више нечистоће лежи у пљувању у мараму, него у затворену бочицу, коју увек изапрати можемо. Пљувајући, остаје врло често малих делића пљувачке на уснама, бради, брковима и т. д. што ваља имати на уму, кад човек дође у прилику, да се љуби, о чем сам већ пре сиоменуо. То је врло нужно, нарочито у породици, избегавати, јер ваља знати, да је један туберкулозни члан породице кадар заразити па и погубити већи део или читаву породицу, шта више и преживети их дуго, као што има вазда примера, Занимљив је овај случај ; Један Србијанац дође к мени са болном ћерком, двоје деце је већ изгубио од кагнља, има још двоје код куће, једно такођер кашље, и оно друго је јако бледо. И он и мати су по његовим речима здрави, међу тим приметим ја, да он ипак кашљуца, те га прегледим и нађем један мали део нлућа туберкулозан. За тим ми је признао, да је на годину пре смрти своје деце био у исгражном затвору због политичког преступа, где је био један с њим затворен, који је јако кашљао и на земљу швувао. Ово је било у толико занимљивије, пошто иико од његових пре тога неје боловао од нлућа, као нико ни у комшилуку, нити у кућама, камо су његова деца долазила. Како да се владамо у становима, где има туберкулозпих ? Пре свега да се запитамо, какве да буду пљуваонице? Ма код кога да зађемо у стан, наћи ћемо иљуваонице напуњене или тринама или талогом од каФе или песком, Не зна се, које је од овог трога горе. Ми смо чули, да се нљувачка не сме еасушити, јер се онда лако са прашином у вис диже, а

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ

151