Женски свет

одпочет у свим муниципијама понис деце за те школице, а то је знак, да државне власти отиочињу остваривати законска одређења у том погледу. Не би требале да одлажу ствар ни наше општине ни задруге, које су у стању да подижу те школице, јер кад се једном оснују ове школице од државних власти, онда ће тешко дозволити другима да дижу оваке школице. Усправно нисање у школама. Како који дан све се више гомилају присталице усправног иисања међу хигијеничарима и педагозима и већ су Угарска и Хрватска, а у најновије доба и Србија (влада) издала наредбе, да се окушаја ради заведе у неким школама овако писање. Наш се лист иером врлог npo®ecopa г. Мите Петровића већ изјавио за то јога лане и ми смо у новосадској срп. вишој дев. школи већ и практично окушали и нашли смо ; да је почетком била тешка одвика за децу, која су 4—5 год. већ писала косо, али се после 5—6 часова толико прилагодила томе, да су, особито у брзом писању, лепше писала него иначе и данас већином све лањске ученице пишу и онда усправно кад се баш тражи косо писање. Приметили смо даље том приликом, да имамо мање повода, уз управно писање, да опомињемо ученице, да при писању право (не погнуто) седе и видимо да не криве главе и вратове у оној мери ; као кад су косо писали. У препоруку овога наводимо још овде извештај београдских лекара г. г. др. Милана Јовановића-Батута и др. Павла Поповића, који су у том погледу на позив просветног савета поднели 3. јуна о. г. овакав извештај : „Као што је познато, рукописни знаци модерних језика и образованих народа изводе се косо с десна па лево. Тај правац рукописних знакова иште особити положај руке, тела и подлоге за писање. Најлакше га је известн, ако се подлога за писање примакне десној руци, ако се та подлога од усправног правца нагне на лево ; и ако се с времена на време у том правцу помакне на више. На жалост ти услови не одговарају ни физиологији ни хигијени. Гдејеподлога за иисање у страни , а пе уираво ирема средиии тела иишчевог; где је она уз то joiu косо а не аравилно аоложена ирем.а осовини тела, ту наступају необичне ирилике за поједине делове његове. При таком писању је десно око ближе изведеним писменима, него лево; десна рука је до лакта иоложена и заузета, а цело је тело својом главном осом нагнуто на десну страну и напред. Према томе је десна страна оптерећена ; десна

иоловина стиштена, десно плеће више а лево ниже, кичменица неприродно и насилно савијена, глава у лево искривљена и погнута, а десно и лево око неједнако удаљено од саме иодлоге. У кратко при таком писању је положај тела веома незгодан, те брзо умори, а може временом лепоти и здрављу баш и да нахуди. Те неприлике уочише лекари и учитељи доста рано, и почеше им тражити лека. Неки беху мишљења, да ваља задржати коси положај писмена, а нрема томе и коси положај подлоге, али је нужно, да подлога при писању стоји са свим према средини тела, а не на десно (BerlinRembold). Други су опет доказивали, да је најприродније, по лепоту и здравље нашега тела угодније, ако писар при писању седи усправно, ако према средини свога тела положи подлогу опет усправно а не десно или лево и ако најпосле и гшемена изводи уснравно. Поборници овог последњег начина ночеше се множити све више и више и данас су међу њима најмеродавније личности у томе питању. За усправно писање изразио се н. пр. C<>hn, Schubert, Ellinger, Мауег, Daiber, Uffelmann, Weber, Baginsley, Toldt, и т. д. њега је ирепоручила париска комисија; њему се не противе ни владе, и оноје уведено већ у неколико школа (у Furth-y, Schwabach у у Бечу, Flensburg-y и т. д.) и ако за сада, само покуса ради. Извешћа о тим иокусима тако су повољна, да ће том начину по свој прилици веома брзо нрокрчити nyia. У преиоруку усправног писања наводе хигијеничари и педагози ово: 1. Човек лакше изводи усправне него косе потезе. То се види по писменим знацима прастарих народа (па и нас Срба) све до XVI. века; то се види по првим деце и на првим часовима писања у основним школама, а то се даје и ласно протумачити симетријом човечијег тела. С тога је дете лакше научити усправном, него косом писању, што се доиста и опитом посведочило. 2. Усправно писмо не разликује се mhoio од штампаног, те и то олакшава изучавање. Оно се код појединих људи не може разликовати као косо, те је с тога лакше за читање. Осем тога заузима много мање простора тражи дакле и мање материјала и мање простора. 3. Усправно писмо лакше се везује (нарочито ћирилицом), те се с тога брже пише. Опити су показали, да је најбољи ђак у писању косим писмом написао једну песму за 30 минута, а најбољи усправним писмом ту исту песму за 23 минута. Поред тога је усправно писмо нарочито кад се добро иише много читкије него косо, и не квари перо. 4. Што је најглавније: усправно писмо најмање шкоди лепоти и здрављу нашега тела. При усправном писању седи писар право, главом на више плећима у једној висипи, лактовима подједнако подупрт, прсима слободан и подаље од

170

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11.