Женски свет

које већином зубобоља долази; у њу воде малени и танани крвни судови и живци, од којих зависи осећаље и храњење зуба. Осам секутића, четири очљака и осам кутњака израсту у детета од шест месеци до две године; то су вучићи- или баци. Кад они нробијати ночну, проузрокују болове и грчеве. Обично у седмој, осмој години живота иснадају. После опет израсту тако, да је до четрнаест година та иромена у толико свршена, што онда ие достају још само последњи нети кутњаци, дакле: свега четири. Ова избијају у 20. до 24. године, где кад раније, а често касније. Наш иарод их зсве пасји зуби, а Немци мудрачким наметним зубима. ГГрви је надимак оиравдан с тога, што растење њихово кат-кад веома боли, а други онет за то, што је човек онда већ у зрелом добу. Код културних раса обич но и не израсту. Како ли је људима, којима су слаби, рђави зуби, старима, код којих се у незнатном броју налазе?! Тешко им је жваката - и то баш најбољу, најпитавију храну, а онако кабаста штегна је по стомак. Главно је, да се уста и зуби чисто држе и не дати, да што међ њих западне и да онде и остане. Чачкање зуба шкодљиво је тим више, што је тврђа ствар, којом то чинимо. Најбоље је, да се и ради тога после јела чистом водом исперу. Многи чине ово четкицом м прашком, што је у толико горе, у колико је она тврђа, а прах лоши, отровнији. Нарочито су они бели убитачни, што у води ружичасти ностану. Ако се већ мора четкица употребљавати, нека је што мекша, што нежнија! Лимун и друге киселине такође су штетне, а и десни од њих бледе и модре. Чувати их треба од сасма хладног јестива и пића, а на име, да се н. пр. након вреле јухе (чорбе) не пије што студено; јер од тога пуца емаљ и зуб ће се по мало да крњи. М за сладор (шећер) се вели, да их квари. Говори се, да је у погледу тога чињен оглед; ставили су зуб у шећерну воду и у њој са свим је омекшао Толи-

ко је иознато, да га не треба особпто не много даватп деци, иошто од њега бивају трома, лења, па изгледа: као да и глупаве. Личила (штрике, шминке) такође су од несретног утицаја, а по највише сириџика. Не треба зубима лупати орахе, лешњике, гристи железо и т. д. Као најпробитачније за прање и чишћење зуба нрепоручује се угљен или коре од хлеба, или од леске, а најудеенији од липе, што се и у лекарници јеФтино добити може под именом: Garbon tiliae; он је и нај Финији, па не шкрини. Угаљ је и с тога добар што уиија (апсорбује) гасове, те ако има од покварених зуба у устима задаха, нестаће га. Зи то треба и све шкрботине повадити. Добро је противу овога употребљавати за иснирање кали-хипермангаиат, што се иначе и хемичким хамелеоном зове, јер иа разне пачине мења боју, од којег у стакленицу (чашу) воде ваља толико усути, док се не добије љубичаста течност; али треба лечника при томе за савет упитати. Препоручује се и т. з. Понова водица, нри којој се треба чувати од лажне. Чим се који зуб почне да квари, нека се иастојава, да се предуиреди за даље, или да се извади, да и остале не окужи. За нрво је пломбирање. Од кадмијума (налик је на цинак) и живе прави се тесто, што се на ваздуху брзо као камен стврдне. то је иломба, за коју се сад и злато узима. Кад се зуб вади, не сме се поверити на берберина, нити сам то силом радити; јер се лако страдати може тако је и жпвот у опасности, него валш тражити, што искуснијер лекара. Болови су кад год и такови, да се дотични најпре наркотизује: али од тог се чувати треба. Ко на ова главнија правила нази имаће здраве зубе па и беле зубе; ио чврстоћа им је најпотребнија, јер шта вреди лепота, кад нема здравл>а?! У духанџија су већином жути због дима. Зубооољи тако рећи нема никаква лека. Све оне многе водице, вате и т. д. немају велике вредности ! Жван.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 2