Женски свет

ПИСМА МОЈОЈ СЕСТРИ.

Драга сејо! У даљини сам ; али се ипак сјећам тебе, мила сејо, јер ти си брату евоме највеће благо! Ох, како те братац воли,... Не каже се бадава: Крв није вода ! У мојијем жилама струји црвена српска крв па и ако сам далеко од тебе ; опет се сјећам тебе... Љубим те духовно... Кад се сјетим сејо, твога красна стаса, лијепа гласа ; црнијех обрва; ох ; да знаш сејо мила! одмах ми срце брже закуца... Сејо! иматп ли и ти л>убави? ако имаш срећна си! Без л>убави мртав је човјек... Само тако осјећа ћеш миље овог варљивог свијета... Љубав је сласт рај... Ко плива у љубави... онај живи. Кога загријева љубав ; он је: карактеран, он је патриота; он је миран у срцу и задовол>ан. Сејо! Љубав је права врлина хришћанека! Љуби сејо, али истинито не притворно. Српкиња се не поводи по светскијем страстима, она своје љуби ; поштује и чува ; она не носи на срцу своме само кућу ; као прву бригу ; она љуби и милу домовину Да ; домовину јер ко не љуби домовину ; тај је изрод.. тог ће земл>а клети!... Сејо! Љуби име свог рода ; језик ; вјеру а над свим на свету своју дјецу ; своју узданицу ; своју будућност. 0, сејо ти си срећна имаш своједјеце! Заслади им ериску ријеч... нека гучу српству... мали голубићи...... ах ; како је то лијепо!... Сејо ; ти си мати!! За Србина најслађа, најмилија реч ; па материнском бригом и његом

васпитаваЈ своју дјецу, ули у њих дух... дух живи... Сјети се српске прошлости... сјети се: Јевросиме мајке, мајке Југовића. Њих узми за образац... Не жали себе за свој пород. Част своју чувај... Не клони! Сваки рад ; нек ти је користан... па ето ти благодети... И у невољи покажи се, да си Српкиња, која умије и море трпјети. Васпитање нек ти је истинито. У сваком раду буди смјерна и примјерна. „Ријвчи уче, иримје]) и павлаче. и Што год радиш ради од срца, с’ драгом вољом. Само тако ћеш показати, да си права мати. Нико неће бити срећнији од тебе, него кад дочекатп од своје дјеце свако добро и срећу... Кад ти дјеца буду прави Срби и Српкиње. То ти је сејо ирви дуг ; кога ћеш се дуга опростити само, добрим и примјерним васпитањем и неговањем свога порода. Сејо! године старе пролазе... а нове долазе... али дјело свако, то се биљежи у „велику књигу,“ у којој ie на вјекове записано свако ДЈ~ело било: добро, било зло... То се нигда не заборавлш. Зато драга сејо! ова иова 1892. година, нек те руководи на свако добро дјело. Синула је „нова зора.“ Погледајмо на прошлост... А добар рад, мир, елога, истинита и права љубав одвешће нас у сјајну будућност. Само па рад напријед Из далшне те иоздравља! Фоча ; на Херцеговини 1891. године. Твој искрени брат: Марко.

ЗУБИ И ЊИХОВА НЕГА.

ж. . s ... ч ЖК' а З важни Ј и услов je за одржање живота здрав и чист ваздух. После ч/ њега долази храна, Иста у онаковом стању, у каковом се обично налази, не би нам користила, не би нас нитала. кад се не би за то нриуготовила. У том зуби имају главну задаћу, т. ј. да ј j. иситне, ишваћу, да што лакша буде по желудац. Зуби су клинасте кости, ноређане у обе вилице, у свакој но шестнаест, свега их-дакле-има, разуме се одрастао човек тридесет и два; утврђени су у нарочитим

жлебовима, а деле се на секутиће или предњаке, очњаке и кутнаке. И горе и доле стоје наиред у средини по четир секутића, десно и лево од њих по један очњак, а иза ових ио десет кутњака, са сваке сгране по пет, као нгго је овде означено : Корен им је у жлебу вилице, врат у деснима, а глава је слободна, оеа се види, превучеиа је пак стаклајем, што се и емаљем назива. Сваки зуб има унутри у себи шупљиницу, којој отвор, улаз лежи на свршетку од корена. У тој шупљини је зубна клица т. з. иулпа, услед

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.