Женски свет

служавка и донесе новине, које госиодин нроФесор одмах узе и задуби се у читање Наједаред љутито луни песницом у сто, да се све затресе што беше на столу, а госпођа проФесорка, која беше слабих живаца, мал’ те пе паде у несвест. „Та то је страшно, то је да човек из коже изађе!“ рече љутито. Госпођа проФесорка, која једва дође к себи, уиита слабим гласом: „Та за бога, Мишо, шта је то тако страшно? Ти не знаш како је мени, већ. лупаш и лармаш као да си међ’ твојим ђацима,! Ух, моји живци, м о ] и живци ! u Госпођа нроФесорка већ хтеде пасти у несвест, али се предомисли, јер јој наде на иамет, да тако неће чути зашто се љути њен муж. „Ех, та већ ти твоји живци, већ су ми на врх носа изашли. Ви женске и не знате друго, само јао моји живци, јао моја глава, јао оно, јао ово, па никад краја!“ „Та то је твоја свакидања песма и рече гоеиођа проФесорка „требао си узети паоркињу, оне немају живаца.“ „Бар да сам то учинио“, хтеде господин проФесор рећи, али се благовремено сети грмљавине и олује, која би после такових речи следовала, те се само с’ тиме задовољи, да дубоко уздахне. Госнођа проФесорка, која осим што наћаше од живаца имађаше још једну бољу, а то беше: радозиалост, која је сад поче мучити. „Но, иа оћемо ли чути једаред, што си се тако разљутио? и упита свога мужа наново „Што се љутим? Та како да се не љутим, кад видим каквих глупости има на свету! И томе су наравно опет женске криве!“ гунђаше проФесор. „Но јес’чуо, то је већ много од тебе! Сад само реци ми, шта су ти опет женске скривиле?“ „Ево слушај само: Овде на последњој страни овог листа стоје одговори уредништва. Међу осталим има, чекај само да избројим: један, два, три, четир, пет, шест, седам одговора, који се тичу женских. Слушај само: „Госпођици М. у Н. „Ваш

рукопис смо примили, али на жалост не можемо употребити! 4 „Но смела бих се опкладити, да га само зато не може употребити, што га је женска нисала;“ прекиде га госиођа проФесорка. „Наравно, јер мушки не би могао тако што глунаво написати. Али слушај даље : „Госпођици Софији у М.“ Ми бп Вам световали да учините као јунакиња ваше новеле да замените перо, варјачом. и „Но одговор је до душе врло виснрен! и „Али добро је погодио ! Слушај само —“ „Не, ие, нећу више ни речи да чујем о тим; тај нови уредник „Зоре“ је суров и неспосан човек, ал’ само да га видим једном, рећи ћу ја њему како се ноступа, са изображеном женскомС „Само ти се можо десити, да те он поучи, шта ваља пре свега да зна једна изображена женска. Прво варјачу па онда перо,“ рече господин проФесор љутито, узе опет новине и задуби се у њих. На једаред се поче гласно смејати. „Но шта је сад опет?“ Запита нроФесорка. „Ха, ха, ха, но то је баш, да човек нукне од смеја. Слушај само: Госпођици Јелени М. у М „Опет ти твоји одговори! Зацело опет каква суровост господина уредника“, рече проФесорка а Јулчица нагло устаде и хтеде изаћи из собе. „Та куда ћеш Јулчице? Остани само да чу]еш —“ „Не, не, татице, не могу! Нисам још наранила мог папагаја и канарицу.“ „Па имаш каде чедо моје кад ја одем у школу! Ето већ има три четврти на осам. “ „Твој часовник иде доцније, татице!“ „0, боже сачувај, сасвим добро иде. Седи ту на слушај, сад ћу ја бити готов! Можеш из овога исцрпити наук, да се свака млада девојка клони пера као ватре. Хајд Милане и Јоцо, у школу, то се вас ништа не тиче, ви сте мушкарциС Милан и Јоца зграбе књиге и одоше, а госнодин проФесор започе читање: Госпођици Јелени М. у М. Ви желите, да Вам се нггамиа песма. Ево учинилисмо Вам но вољи и штамнали смо песму Вашу

Вр. 3. ЖЕНСКИ СВЕТ.

43