Женски свет

ни великани, који су ту спасоносну идеју упућивалм на пут оиштег иитереса и иретаиали је'у таке материје, како ће да иду у ирилог отитем добру и напретку. У коло таких мислилаца нојавио се у Немачкој почетком овог деветнаестог века и Фридрих Фребл, који је основао мисао о забавиштима. Он је тврдио, да васнитатве на дому, у уском кругу родитељском, не може бпти потпуно ; доказивно је, да је детету, већ од о. године потребнО и друпггвеио опхођење и то са својим парњацима, где би се оно слободније кретало, безазорније мицало м већ из малена свој лични карактер оиггрило; а уједпо у слободиом и чистом зраку своје здравље крепило и сходним средствима и забавама веџбало своја чула те подстицало тако своју мислену и радму сеагу Као што свака нова мисао има својих противника а и нристалица, тако је и ова идеја Фреблова наишла на јаке противпике а и на добре и одушевљене присталице. Противпици пису дозвољавали, да се ова идеја шири са висине државничких аукторитета и једва је, ето, носле 50 година иопустила Фраицуска влада, а лане је, као iijto знате, и угарско законодавство узаконило ту идсју ; и тако је наша Угарска држава прва у Еврони и у свету, која је Фреблову идеју за своју државну мисију нримила, те ће сад та мисао да се шири силом државног аукторитета, а тако ће наравно и брже и лакше оевајати то илодно поље народног васпитања. ТТТто је пак та мисао стекла и до јако лсн број иристалица и међу обичним иријатељима л.удског наиретка има се на.јвише захвалити женскињама, јер међу приватним лицама и нојединим удружењима, код свих напреенијих народа у Еврони, и Америци, оне су ноглавито ту просветну идеју разгласиле и разнеле широм света и ја држим, да је за то тако брзо освајала духове јер је ширена благим смером и одушевљеним нрегаштвом. Историјске белешке казују, да је у Евроии иа и у Америци чак узбудила одушевљење за ту мисао гђа Берта пл. Маренхолц-Билов, а њу су здраво потномагале у Немачкој u Француској Хенри-

јета Шрадер и Ангелпна Хартман, а у Угарској пак ГроФица Брупсвик, која је још 182S г. нокренула у Пожуну, где је рођена, и у Будиму таку врсту школица. У Немачкој је прва така школица подигнута 1840. г. (24. јуна) у Бланкенбургу у Тирингији, као у славу и спомен 400 годишњице пропаласка штампе.* М међу Србима су покренуле ту мисао иоглавито наше добротворне задруге и већ иооснивале: нреклане Ст бечејкиње, лане Кикинђанке и Б. бечкеречкиње, а ево у име божије, данас оснивају и освећују и Новосаткиње; а за нама се спремају и остале задруге с ове стране, да поред утирања суза сиротињских ирипомогнујош и нашем иараштају, да се васии тањем усавргауј е и оплемењује у свом забавишту, те да се не би збрисао и сатрво бнај красни иревлак сриске свести и сриског працославног осећања са потомства иам,за којом чечну оваки заводи туђег духа и иравца. Да би се та чистота народног духа очувала у иотомству нашем нрегле су и неке наше црквсне оиштине да нодизагцем овакових завода начине јаке бедеме-својој индивидуалности; тако је чинила сомборска црквена ошитина, тако ианчевачка тако мохолска, тако се спремају и иерлеска и елемирска и друге, а та идеја ировејала је и наше духове и општииаре овде, те нас и позива ири овој светковини, да се топло захвалимо свима онима овде, који не жалише ни труда ни највеће материјалне жртве, да очувају само у помлатку ту чистоту народне свести, а то су, иоред саме задруге Српкпња Новосаткиња, наша срн. православна оинггина, која је овој задрузи пружила помоћ од 300 ф. за нрве "три године. Даље ~Матица СрискаД која је пружила 100 Фор. иотноре, ијош оснивачи и ириложницп а наиме гђа СоФија Дунђерска са прилогом од 80 ф., г. г. Ђорђе Ф. Недељковић са прилогом од 50 ф. Прилоге од 30 ф.: дароваше гђе: ЈБубица Димовићка, СоФија Бипарићка, Марија Ђ. Поиовића ; Гђа Јулка Радовановићка 20 ф., г. Стеван Пеци Поповић и Марко Шилић ио 10 ф., а по 15 ф. иружају гђе Савка Суботићка. Јулка Политова, Ана-

Бр. 5. ЖЕНСКИ СБЕТ.