Женски свет

стасија пл. Мајна, Мар. Бичанска, Марија Плавшићка, Мила Радовановићка, Мар. Др. ГЈолита, Јелисав. ТриФКОвићка, Марина Завишићка, Мар. Вучетићка, Пава Георгијевићка, Јелисавета Натошевићка, СоФија Чакра, Анка Камбер, Милева Милованова, Ана М. Димитријевићка, СоФија Јевтићка, Олга Славиићка, Кат. Манојловићка, Јулијана Јевтићка, Аигелина Ћ Поповића, Кат. нл. Новићка, Даница Гостовићка, Јелена Стајићка, Мар. Васиљеека, Милева Симићева, Марија М. Максимовића, Милица Барићка, Анка Пајевићка, Олга Ћурчићка, Милева Вукичевићка, Марта Станојевићка, Мар. Јовановићка проФ., Мар Душ Јовановића, Вида Вулко, Анка Павловићка, Ана Маиојловићка, Милица Јојкићка, Соф. Пушибрк, Катица Матић, Соф. Адамовић, Јулијана Стојаиовић, Љуб. Велимировић. Кат. Мијатовић, Персида пл. Мандић од Ривице, Ленка Михајловић Стајић, Ирма Адамовић,Катипка Христић, СоФија Вукова. По 5 Фор. Олга Пецп Поиовић, Васа Јо-

вановић, Зор. Грчић, Каг. Оберкнежевић. По 2 ф. Јулка Ем. Савића, Марија Оберкнежевић, Александра Љубе СтеФановића, Душан Матић, Милица Аничић. Соф. Давидовац, Др. Љуб. Радивојевић. Анастасија Адамовићка, Наталија Лакићка, Катинка ГХопадићка, Анка Јорговићка, Хермина Берковићка. По 1 Фор. Марта Шилић, Ана Петрик, Милан Јовановић благ., Лука Алексијевић, Арса Миленковић, Катица Меанџић. Задруга и народ су учинили своје, сад остаје најважнији и највећи носао гђци Марији Симићевој, нашој ирвој забавиљи, да и она учини своје и да онравда жељу и очекивање ове задруге и родитеља наших а у колико ми познајемо вољ.у и љубав нрема позиву свом ове наше прве забавиље, тврдо и поуздано очекујемо од ње, да ће хтети и да ће знати оиравдати иоверење свију нас, те у тој лепој нади довикујем: живела задруга, живели приложници, живео наш подмладак!

ИЗ ИСТОРИЈЕ ПОВРЋА И ВАРИВА.

|@Гад је почео човек кувати, не може тачно определити; но свакојако ЈАчЧовек је пре морао знати направити УГ лонац и калајисати га иа је онда тек могао кувати. По томе човек је достигао био већ иеки степен културе, кадје почео кувати. То је било онда, када су се номадски народи у Азији стално на једном месту настанили, престали живети једино од лова и скотоводства, ночели обделавати земљу и дивије биљке оплемењивати. Искуство је те народе научило, да је биљна храна врло добра храна, јер та храна чиети крв и варење у стомаку унапређује и регулише. Много пре зеленог поврћа, азијатски културни народи знали су за вариво т. ј. за пасуљ, грашак и сочиво. Још на две хиљаде година пре Христа народи око средиземног мора знали су за иасуљ. У Мисиру свештеници нису емелијести иасуља, шта више нису смели ни биљку његову ногледати, ако су хтели, да остану увек чисти. Па и грчки филозоф Питагорас, који

се учио у Мисиру, својим ученицима забранио је да једу пасуљ. Можда је та забрана отуд нотекла, што је у класично доба насуљ био „плод мртвих“, који је у одређене дане бивао изнашан за јело сенкама иокојних. А и то се веровало, да у доњем свету мртви једу пасуља. Но у току толиких векова то се полагано губило; па и сами јевроиски народи дуго времена нису хтели за пасуљ ни да знају. У Немачкој иасуљ је познат од времена Карла великог, који је својим чиновницима заповедио, да га брижљиво сеју. Из Немачке пасуљ је пренесеп у Холандију а одатле тек у цочетку XVI. века у Енглеску. Грашак је пореклом из средње Азије. Знали су за њ у старом веку Грци и Рим љани. Но тек је два века, откако се једе У Јевропи грашак у звлен , који су ире тога давали само коњима. Госпођа Ментенон пипте о томе новом јелу године 1690. ово: „Кудагод дођега, свуда ћеш чути како се свет разговара скоро само о зеленом

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр, 5.