Женски свет

комора и шупа у авлији (осим двеју, што припадају к становима у великој кући) са баштом, на моју сестру Марту Бошковић pol). Живановић, а после љене смрти прелази то исто ираво уживања речене кућице са просторијама и баштом на моју братовЈвеву снаху Милку Живановића. 3. По смрти мојој ако ме Марта нреживи, и кад стуни у право уживања има јој се доживотно из прихода 300 Фор. а. вр., т. ј. тр и ст о т и н е ф о р и нти а. вр. годишње, месечно у ианред издавати ; а после смртн њене, ако њу Милка преживи, и кад ова у уживање те кућице ступи, има се овој до смрти њене та иста свота од годишње 300 Фор. а.вр. (три стотине Фор. а. вр.) на исти начин издавати. Изрично иримећујем, да се ова издржавања имају плаћати, у колико после неопходно нужиих трошкова, 300 Фор. пре тече; даЈве, да по смрти и једне и друге ово издавање преетаје. За случај, ако би било Марта Бошковић, било Милка Живановић, од руковатеља ове Фундације или црквеног одбора више потраживале, иего што' сам им оставила, иа би због тог парницу подигле, некЈвучујем их од сваког уживања. 4. Одмах по смрти мојој нека се нриход прикунља, у шгедионицу и на приилод оставља: на кад свота на пет до шест хиљада Фор. а. вр. нарасти, нека се једно темељно пово здање подигпе и сазида на оном кућишту, где се сад кућа под бр. 1012. налази, имајући пред очима то, како ће се ова нова кућа тако удесити, да пгго већи приход доноси. 5. Мсто тако временом желим, да се и са кућом под бр. 1031. постуни, и да се ова кућа било изнова сагради, било пак преустроји и уреди, како ће својој еврси пајбоље одговорити моћи. И на једну и на другу кућу нека се у своје време мраморна илоча на срнском језику и ћирилицом са овим надписом узида: „СоФија Дражића р ођ у Бршцу Жив а н о в и ћ а с и р о тп м девојкама. “ Ш. Кад том време буде, има се од-

почети са издавањем штииендија. Поједина штииендија, износеће годишње 400 Фор. а. вр., а ио околностима може се ова свота до 500 Фор. а. вр. повисити. За случај пак, ако нитомица универзитет који нохађала буде, и ако се достојна и заслужна покаже, овлашћујем руковатеЈве, да јој годинтње штипепдију но околностима, иотреби. и своме увиђењу новисити могу. Кад да се почне са издавањем, и колико ће нитомица у једно и исто време ову уживати моћи, има ће да установе они, које ћу за руковатеље ове моје Фундације именовати. За начело нека служи, да нитомице имају бити ирпмериог и скро миог владања задахнуте духом и ЈвубавЈву према својој иравославпој вери и отаџбини, ерпске народности, грчко-источне вере, еиромашнијих родитеља, а одликују се у науци. Питомице могу бити из свију крајева у којима српски иарод живи, наиме: из Угарске, Хрвацке, Славоније и Далмације, Војене Крајиие које су данас једиа Угарском а друга са Хрвацком и Славонијом снојене Наређујем, да се питомице могу и у школама односно универзитети ма које европске државе учити и изображавати, како би до што шире и пространије образованости и науке доћи могле. Изрично наиомињем још, да код избора питомица не сме се имати обзира на нријатеЈвство, сродство или буди какве личне околности, но једино на заслугу и способност. Боље нека их буде мање честитих II ва.љаних, него много а лошијих. Ако би се која нитомица рђаво учила, или јој владање не би захтеву одговарало дужни ће бити руковатеЈви да јој штипендију ма у које доба одузму. Питомице пак дужне ће бити унаиред јавити, у који завод желе науке ради своје поћи; и онај завод, који се од стране руковатеља за сходан не иронађе, дотична питомица похађати не сме. IV. Жеља ми је, да се са издавањем штипендије по смрти мојој ако иначе буде могуће -- у седмој годинн одпочне. (Свршиће се).

102

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 7.