Женски свет

више опомињући, да уиливише на душу | својих ученица, него укоравајући. Пошто се васнитање баш у томе са стоји, да васпитач мислима својих ученица неки одређени правац даде, зато п треба, да школа својим заптом ностане школа за изображавање воље за добро за ваепитање к.фактера. Вољу у младежи иобудптп обично ,е врло лак посао, али да се иста мирно и стално код девојака одржи, то је реткост. Зато и вољу треба дисциилпном васиитати, и радити ие само на томе, да васпптамо ученице. да буду правдољубпве, побожне и добро образовапе, пего их треба заптом одучити од раседаности, сувншне осетљпвости, претерапе сујете од пемспу њавања својих дужности, од прецењивања својпх сиособпоетп, нетачпости пт. д. Треба далае па њих уиливисати да заволе ред, да своје дужностп тачио и уредпо врше, да своје другарице воле једном речју, да постану такве девојке, ко е ће своје школске и домаће дужностп уредпо и тачно вршитп Васпитање треба, да се врши п у народном духу, зато ће виша дев. школа своме узвишеном позиву еамо тако моћи потнуно одговоритп. ако буде у век имала иред очима пршмере добрпх Српкиња и напредак свога народа. Врло је нужпо, да школа и кућа једпо друго у свом раду помажу, а не да се једно од другога туђе, него да у што тешње нријатељство ступе. Нужио је, да се школа увек обзпре на кућу а да иикако пе допусти, да се деца од родителзске куће отуђују. Особпто треба ученице учити на искреност, скромност и на пожртвовање, школа треба, да их научи, да им душевно добро впше вреди, него свака снолаппност. на кад се то но стигне онда зацезо неће бити толнко пе задовољства и несреће на све страпе као што га данас има, опда ће жепекпње бити нуно задовољне у кругу, којп је за њих одређен те неће уздпсатп за оипм добри ма, која се постпћп пе могу. Алн томе само васнитање може помоћи, с тим у свезн школско образовање не може женскпњу отуђити од ирактичног жпвота, као год што разумевање домазлука не иекључује обра зованост духа, него па иротив тражи то, јер само обрнзовапа жепскиња може бити

добра мати, душа куће и распростирач пародних идеја. Умеспим васпитањем доводпмо учеппце до тог уверења, да нп највећи душевпи дарови и особине не искључују жепскиње од тога, да опе своје дужпосги пе пспуњују, шта више ioni пх снаже п храбре, да чпм боље врше све оно, на пгго су оие у животу ио природп позвате. М дапас је васнлтање као и у ире ђашња времепа дужпост матера. Алп ако смо ради, да нам магере том узвпшеном позпву одиста одговорпти могу, ако хоћемо, да опе буду добар прпмер сврјпм кћерима, које требају не само моралног него и душевног васпитања, онда треба оне саме, да у школама таког општег об разовања стеку, које ће пх оспособити, да у свакој прилици жпвота самостално судити и деловати могу. Има их, који мпсле, да васимтнн дух, који у вишим дев. школама влада, не одговара нотиупо иозпву женском п да прелазп границе њпховпх душевпих особнна. Менп ппје памера а нп место овде да се са дотичпим упуштам у распру, којп тврде, да је рад жепскиња ограпичеп само па кућу н домаће огњпште где њиова способност најбоље излази иа видик. Та и ја то иризпајем. Алп кад само иромислпмо, да је кућа и породица једап многостран органпзам, ]една целина, царство, држава у малом. за чију владу је потребпа побожно морална способпост и тако око, које ће битн увек па < презу протнв струја сио љашњег живота, а особпто, да ]е женскима пао у део особито важап позив, да децу васпптају, опда ћемо брзо увидетп, да овде само практпчпо васнпТмње које бн жен скињу само на кујну упућнвало, ппје до вољно. Да се дакле са.мо на тако низак степен рада уиуте женскпње, томе не само да ће се морати мротгвитп свака разборитија женска, пего и сваки образованији мушкарац мора осудити тако теспогрудо сваћање жепског образ вања Из горе наведепога види се, да виша дев. школа у најбољем случају има унлпва па своје ученице само до 1 о-е године, за даље пак образовање је кућа позвата. И тако пе може доцније пазити на конвер

Пр. 9. ЖЕНСКМ СВЕТ.

133