Женски свет

рука управља. А друго, да ја даиас стиснем очи, шга би ти сам? Нека си ти мени жива и здрава, а ја нећу у напред да се бринем шта ћу. И иосле још неколико таких речи, растадоше се. На две иедеље иза тога, седела је једног вечера Душанова мати за ноставље ним ctojiom, чекајућп свог јединца с нута. Душан беше отишао иекуд на рочиште. Старици беше дуго чекати. Час по, на приђе великом часовнику. који је о зиду висио, не би ли назирући могла видети хоће ли казаљка екоро показати доба када јој је сип требао жељезпицом стићи. Од једаред стадоше нред кућом кола. Она се диже, па приђе нрозору да види, није ли то Душан дошао; али док је она дотепала до нрозора, дотле кола одзврјаше даље, а онај ко је с’ кола сишао, беше већ ушао у кућу. Она се упути вратима, но на мах застаде. Из ходника се саевим јасно чуло, како Душан иева „сва товца“. Њу чисто текну нешто у срце, а нека чудна слутња обузе јој душу. Но није имала каде да дуго размишља: Душан је певајући огворио врата и ушао у собу, и заћутао тек тада, када јој се руке машио. Шта је весео ми био до века, дочека га мати милујући га по коси гата значи та песма? Боже мој мати, а зар ти пе умеш погађати? рече јој он смешећи се. Она му загледа у очи, ал не сме да каже шта мнсли. Предомислио сам се мати, нредомислио сам се. Хоћу да се женим. Бог из тебе ироговорио нри хвати она радосно. Па де реци брзо која је та? Која је? Срећна била мајци. Е то ги баш не могу рећи. Ал ти ћеш ми иомоћи да је нађем. Та ићи ћу ма на крај света; само ми реци где је. Е моја мати; та то баш и јесге оно, што ја не знам ни сам где је рече он и насмеја се. Море дете, шта ти то говормш? Ти чини ми се опет збијаш шалу. ре че она и нопрети му прстом.

Нема ту ни спомена о шали. Збиља је то, још ге каква збиља. Дај да седнемо, иа ћу ти све ириповедати. рече он. И ношто су обоје сели, пзвади из џепа једну малу женску ципелу од угасито мрке коже, метну је на сто на рече : Мајчице, видиш ли ову цинелицу? Хоћу да ми тражиш девојку чија је ова цинелица, ua ако је нађеш, оженићу се њоме, ал другом ни једном. Сад, бог ти а душа ги. Ако ти је воља, можеш је већ сугра ночети тражиги. Што пре то боље. Кажем ја дајетеби увек до шале, кад год је реч о женидби, рече му мати љутито. Него реци ми молим те како дође до те ципеле? унита мало мирније, преврћући и разгледајући цинелу коју јој је син пружио. Рећи ћу ти све: Када сам синоћ у М мењао влак, хтедох се таман упу тити жељезничким колима, а мимо мене прође нека млада женска, којаје искочила баш из оног оделења, камо сам ја хтео ући. Био је мрак, ал опет зато сам видео да је ванредпо леио нарасла. Но лица јој не могох сагледати, пошто је сва била умотана у неки густ бео вео. Хтедох иоћи за њом, али ме неко као у пркос задржа, и док сам се ја окренуо ње је несгало Бадава сам је после тражио бадава сам описујући је за њу разбирао, нигде се нисам помогао. Најносле се упутим оиом оделењу од куда је она изашла, неби ли можда од ког њеног саиутника или санутнице могао дознати, ко је. Јест, ал тамо не нађох никога. Шта сам знао ? Отворим прозор, и ноглецам на иоље, нећу ли је можда угледати, ал све беше у заман Када се влак кренуо хтедох сести, ал у тај мах осетих нешто тврдо под ногама Сагнем ее да видим шта је, и нађем ту цинелицу. Нема сумње, исту је заборавиjio оно девојче, које је овде седило, и које је крај мене ирогрчало, јер осим њега не беше у свих колих ни једне женске, а не видех ни да је која осим ње из истих кола изашла. Пошто сам ципелицу разгледао и чудио се малепој ножици за коју је начињена оставих је у своју торбу, и то одма у намери, да је као аманет при-

156

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10