Женски свет

Звездице. (Од Велинке. Наставак).

У споменицу.

Савет.

Зажелице.

Две звезде.

(Гђци Мили Рунићевој). Гараво Вам жарко око, Што млађаном живот гаси; Гараве Вам бујне, меке И свилене власи. Гараве Вам обрвице И гараво лице мило, По коме се руменило, Свуд мило разлило. Па, гледећ’ вас гаравушо Питање ми с’ чудно креће: Ко ће Боже, достат’ раја С те гараве среће! Мој позив. Српкиња сам ја Па једно знам: За свој род, љубав Живот да дам!

Од несретног не тражи, Да ти песму поје! Нити сетан да теши Тужно срце твоје! Песма само песмом се Раздрагати знаде; Суза само сузом се Осушити даде!

Мала звезда на небу је сјала. Драге суза на цветак је пала, Што је љубав за драганом дала, Па се заблистала. Она звезда, што је небом сјала, У језеру с’ доле огледала; А на небу нова звезда. мала: Суза је трептала.

Једни желе сдаве И гину за њоме Мојих мисли, слава ти си! Гинем за тобоме! Други желе блага, Да поетигну срећу Очи твоје, благо моје: За њима умрећу. Једни траже песму Излив осећаја Жеља пуста, твоја уста За ме с’ излив раја. Други желе срећу, Да им живот прати Срећа моја . . . Рука твоја Све ми може дати! 15. јуни.

ЧИТУЉА.

| f Глиша Јорговић. | Српска народна шкода изгубила је 1. (13.) новембра о. г. у В. Кикинди једног од најстаријих и најсавеснијих учитеља; изгубила је свога доброг старешину Глишу Јорговића. Баш на Митров дан о. г. навршио је Глиша своју 50. годину тешког ал светог учитељског рада. Још је у суботу пред Дмитров дан отпојао последње вечерње и тим се опростио од цркве за навек, коју је тако љубио. Недељу дана за тим опростио се и од школе и од света и отишао у небеске висине, да нас отуда храбри да и ми тако вољно, тако истрајно деламо на васпитном пољу свога народа. као и он што је чинио. Глиша Јорговић се родио у Бочари близу В. Кикинде 1824. те је тако навршио 68. годину живота. Беше угодна, мила и ноштована особа међу свима сталежима у В. Кикинди, где је пуних 40 година учитељевао. Он се знао слагати увек са све штеницима и друштвима својим, јер је био благе и тихе нарави ; а разлозима својим знао је убедити своје противнике. Са науком и својим стручним знањем увек јекорак држао ; од њега се није ни једна нова мисао украла, те јс тако био уважен и поштован и међу својим садруговима, а то се видело приликом вршачко-темишварске учитељске епархијске скупштине, год. 1882. јер су га ту учитељи из те две дијецезе једногласно изабрали за свога потпредседника. Општина в. кикиндска поверила му је, баш на жељу самих својих учитеља, управу основ. нар. школа, коју је савесно водио пуних 15 послед-

њих година. Осим тога одликовала га јс в. ки* киндска цркв. општина потпредседништвом цркв. скупштине и представништвом политичне општине; епархијска темишварска скупштина чланством епархиј. школског одбора, а Његово Величанство наш премилостиви краљ 1888. године крстом за заслуге. Не беше само добар учитељ и васпитач народне деце, него и добар и примеран отац и друг у кући, те је поклонио српству, поред две кћери, два одлична сина: Душана Јорговића секретара кр. уг. министаретва домобранства и секретара данашњег кр. комесара за наш народни цркв. Сабор, и Александра Јорговића учитеља новосадске cpn. више девојач. школе/ сарадника нашсг. Нека је мир пепелу тако заслужног човека; тако свесног учитеља и управитеља школског Глише Јорговића! Вечан му спомен! f Паја пл. Новић, конзисторијални Фишкал архидијецезални, члан новосадске срп. правосл. цркв. општине, бивши носланик на земаљском сабору краљевине Хрватске и Славоније, бивши потпредседник „Матице Српске“ и члан патро ната срп. више девојачке школе новосадске; а за време док је мађистрат новосадски био у сриским рукама, беше покојник вел. капетан варошки, иреминуо је у недељу 22. новембра о. г. у својој 61. години напрасном смрћу и сахрањен је уз опште саучешће грађана новосадских 24. новембра о. г. Покојник је супруг наше врло иоштоване подначелнице друштвеие гђе Христине пл Новићке и био је у млого пута и делом и саветом на руци добротворној задрузи Српкиња Новосаткиња, те му је задруга

186

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 12.