Женски свет

Никола Вујатовић, Андрија Гргуров, Марија Гајјгер, Катица Строне, Обермилер, Леополд Касовиц, Паја Бокшан, Стеван Ковачевић оберкелнер, IЈ. Сарајлић, ТеоФнновић из Сентоматоа Браћа Кенигштетлер. А. Којновић, Бланка Зом' бори, Јулијана Јевтићка, Јосиф Гајгер, Урош Лугумерски, Пера Костић, Даница Т.еодоровић, Пера Понадић, Грауз, Тааасије Јовановић, Хуго Фишер, Катица Критовац, Гегина Фишер, ЈозеФина Кистнер, Катица Нешковнћа. 60 н.: Гђа П. Јовановића. 50 н.: Милица Аничић, Катарина Чупић, Јован Храниловић, Стерио, ЈозеФ Шиндлер, Јо-

зеФ Кнез, Катица Јовановић, Јулијана Кои, Љу. оица Јерковићка, ( ОФија Стеианова. Свима овим дародавци.ма, као и свима посетиоцима забаве, а тако и умолшним редитељима 7 услужним гг. носланицима нар. црК в. сабора, као и ц. и кр. г.г. ОФИцирима, којп су У келиком броју посетили ову нашу забаву, изЈављујемо нашу најтоилију захвалу. . Нарочито пак изјављујемо своју топлу захвалу гостионичару г. Сукопу, који нам јс бесплатно уступио дворану, за коју се обично плана GO Фор. Слава му! У Новом Саду, IН. (30.) новембра 1892. Одбор.

ЗАБАВА.

Из песама Х. Хајне - а.

Љубав. Hans Müller.

Некад и сад.

си ; пријатељу! Јади су ти томе знак; У срцу ти све видније, А у глави гугаћи мрак

Заљубљен си, пријатељу ! Не ћеш, да ми признаш са.м, Но ја видим, где ти лиже Већ кроз ирслук срца плам !

Вечерас је у вас друштва, Цела кућа осветљена . . . По ок’нима на ирозору Тамна слика од твог сена.

И не гледаш: ко у мраку Овде доле и сад стоји, А јотн мање можеш знатм: 1 Шта у груди крије своји?! i

Ово срце тебе љуби, За то ли се болом слама? Ти не видиш, а и како?/ Тек је онде права тама!

ез пламена, светлости, ли гори огња жар? Праве жиКу вредности Љубав иружа тек на дар

Сваку тугу, несрећу Заборавим у њој сву, Само ,с њоме живећу И у добру и у злу!

Ив. М. Поповић

ш Др наш ш, дане ; у зеленој гори, ТихијМ шумом где ноток жубори, Шарним цвећем од свуд окружено, Знаш ли оно месташце скривено ? Са тог места гледасмо таласе, И слушасмо славујеве гласе, Дивисмо се гори и дубрави, Говорисмо о слаткој љубави. Сомбор 1892. L/V.

И сад поток кроз горицу струји И сад песме иевају славуји, Дубрава је и сад пуна чари Ал’ ми душа сад за то не мари Јер сад самац овуда се шећем, Хај а онда окружени цвећем, Ја и ти смо, мој даие пребели, Загрл>ени на трави седели.

Миомилв.

Б р - 12 - ЖЕНОКИ СВЕТ

185