Женски свет

онамо камо је у истини однети и требао, и не би ли свог друга писмом о свему, што му се десило, обавестио Но нри поласку морао им је обећати, да he им доћи на вечеру. Па то је и учипио. За време док.се Стојић бавио код куће долазио је чешће у Н. а сваки иут је Јанковићеве посетио. Није дуго трајало, а по Н. и Б. пуче глас, да је Стојић Босиљку иснросио. Оче, рече једнога вечера Боспљка своме оду, ка.да јој је почео ређати какве ће јој све радости о св тови јој

спремити оче, све си ми учинио, сваку сн ми жељу иенунио, испуни ми још и ову: дозволи да Милоша и оног шегрта што ;је Милана пама упутпоипозовем у сватове. la да њих није, ко зна би ли ме ти овако срећну сада. уз себе гледао. I la пека тп ито буде мазо моја. Одговори јој отац и пол.уби је у косу. И када је t -аиуо први дан год. 1883. добио је Милош од Боеиљке писмо, у коме му поздравља пову годииу и којим га нозив-а у своје сватове.

Милева Симића.

ЧИТУЉА.

|t Јован Бошновићј Први дан Божића о. г. ожалостио је књигу и школу српску, јер је уграбио из редова живих великог Србина, мудра државника, знаменита учител>а, изврсна књижевника и од скора министра просвете у краљевини Србији, Јована Бошковића Јоваи Бошковић ее родио 1833. г. у Нов. Саду и ту изучио основне и ниже разреде средње школе, па онда продужио у Пожуну и Бечу витие иауке. По струци је био језачар (филолог) и писао је млоге лспе и иаучне расправе на том пољу. Био је учите.љ велике школе у Београду и лане, кад се тамо променуло министарство, постао је министар иросвете, у ком је својству и нреминуо. У Србији се бави око 30 година, али је међу тим времсном пробавио неко време и овамо у нашој средини, и био у два маха нослаником на српском нар. цркв. сабору у Карловцима и 1871. године изабран за горњокарловачког еиархијеког школског реФерента, као такав Фунгирао неко време. Кад га иак као таквог није потврдила хрватско-славонска влада врати се уНови Сад и постане уредником „Летогшса“ „Матице Српске“. Ои је дакле послужио ово- и онострано Срнство верно, савесно пером п делом и задужио је народ наш вечном захвалом, те* му с тога и ми довикујемо: вечна ти успомеиа многозаслужни иокојничс! fi/iapija удова СтеФановић мати г. Љубе и Венијамина (Мише) СтеФановића трговаца и грађана новосадских преминула је на туцин дан 1892. г. у Паичеву код своје кћери у својој 97. години живота. ■ Покојница је била све до смрти крепка и окретна, весела и увек гостољубива домаћнца, као мати и супруга свагда примерна. Лака јој црна земл>а била! /Бубица Поповићева изврсна ученица 111. р. осн. нар. школе у Бечкереку, ноћерка п шег заслужног учитеља в. бечкеречког Павла Ј. Поновића преминула је у 8 години живота свога од несретне вратобоље. Она беше сва нада и утеха својих нових родитеља стрица Павла и

стрине Љубице Поповићке. Нека приме наше саучешће а покојници нека Бог даде рајска насеља, која су за таке невине и анђелске душе и сиремљена!

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ.

0 овим бројем отночињемо, у име божје, осму годину нашем листу. Досадањи одзив наше читалачке публике даје нам уверење, да смо ногодили жељу и потребу нашег женског света и утврђује нас у нади, да ће поштована публика својом цретплатом потпомоћи и у будуће ово лено подузеће и да ће нам евојом млогобројном'иретплатсгм пружитн прилике, да наш лист још више усавршујемо. У то име умољавамо све досадање претплатнике и иретнлатнице да се и за ову 1893- годину претнлате и уједно да у овоме кругу, међу својим познатима, шире вол>у за читање овог поучног и забавног а уз то и најјевтинијег срнског листа, који је намењен ли женскињама и њиховом добру и напретку. Лист ће излазити и даље на оваком целом табаку једанпут мееечно н то, сваког првог дана у мееецу, rio стар. календару. Цена му остаје као и досад годишње: 1 Форинта или 2 круне за Аустро Угарску, Босну и Херцеговину, а 2ђ 2 динара или 1 ®op. 29 н. за Србију и еве друге земље. Претилата се плаћа уједанпут и напред за целу годину и шал>е се у плаћеном писму или поштанском упутницом на уредништво овог листа, или се нредаје нашим умољеним скупљачима, које емо у ланеком последњем броју означили. Овај !. број шаљемо свима досадањим нашим прстилатницима у нади да ће се и дал>е иретплатити. Који пак од наших досадањих нретилатника, ма из ког разлога, не би били волши да држе и за ову 1893. год. иаш лист, учтиво их умољавамо, да нам врате овај 1. број. Сретна вам свила пова годнна ! У Новом Саду 1. јануара 1893. Уредништво.

Штампарија др. Павловића и Јоцића у Новом Саду

ЖЕНОКИ СВЕТ Бг. 1