Женски свет

кући, јер иомажу матери, да се њено дете развија из рана упознавајући се у већем са' природом и друштвом. Унраво, да се запитамо, у чему лежи та важност и помоћ#кући Фреблове установе? Важност је у томе, што се том установом из рана образују деца за своју саморадњу, (Selbstthatigkeit). Та установа пружа средства за ту саморадњу, а та средства не може и нема каде мати да даде из разних узрока, од којих је најважнији превелика породична обвеза, особито у средњим и нижим слојевима, а иревелики немар у вишим слојевима. И гата, даклем, видимо? Видимо јасно, да јс забавиште измена и иродужеие кубееног еасиитана , те да тим оно чини велику услугу кубама, односно аородицама. Што који новији дан, то улази у школу наука и знање у све већем обиму, односно научно се градиво умножава. Према том би и кућа још више имала, да се брине о васииту своје деце, да их боље телесно и душевно одгајива. Hn кад посмотримо кућевни рад у овом погледу, то се уверавамо, да је размак између куће и школе све већи. За то, као што рекох, забавишта измењују кућу и продужују њен рад, те је оно као сигурна стаза од куће у тпколу. А како и за што? Ко је имао прилике, да види чиме се деца играју у забавишту; ко је имао прилике, да види оне ствари, ко)има се деца забављају н. пр. играјући се играма за гимнастику, учећи иесмице и иричице, зидањем разних предмета, посматрајући н. нр. живе или верне насликане животиње, па о њима кад говоре и т. д. Ко је све то видео, тај се мора уверити : да та забаеишна игра иобуђуде и разеија душеене и телесне силе у детету. А школа , која сваким даном све више иосла и одговорности прима, тражи баш таку душеено и телесно разеиуену децу , да може и она темељниуе да ради са сеоуим ироиисаним joj градиеом. Према овоме, поштована Срнкињо, јасно видимо, да је забавиште од неизмерне важности за школу и за кућу, те и за онште васпитање. А сад нешто и о злоупотреби забавишта!

Шта, злоупотреба ? запитаћеш, поштована Срнкињо. Нећу се слепо држати оне Русовљеве изреке и њене тврдње: да је све у човечијим рукама искварено, али ћу ипак рећи, да имаде врло много чега, што је искварено и злоуиотребљено у човечијим рукама. Тако је н. пр. злоупотребљена и школа, почев од забавишта. Човек рођењем својим доноси собом телесне и душевне снаге, али су оне слабачке, те по природи људској су остављене старијима, да се они брииу за њихов развитак. А како тај развитак бива, односно треба да бива? ЈЕагапо и иостеиено. Брза култура и њен дух времена је крив, да многи, и могу рећи, готово сви роди тељи греше против реченог нравила. Тако би сви родитељи хтели, да им дете још у колевци буде образовано, те, чим се дете ночне мало развијати, а они га унотребљују за рад. То је грех. А за што? ПроФесор др. Е. Хањак у својим иредавањима, наводећи (а и сам имепа не спомиње) два Физиолога, једног шведског, ко]и вели: „да је дечији мозак врло течан, и да га треба бар 4 год. чувати од наnopa u ; а другог Енглеза, који вели: »да прераним и превеликим напором снољашност мозга ојачава у дваиут већма, него унутарњи део, што је узрок непотпуном развитку“, вели: да заиста треба чувати децу од напора у раним годинама, јер после су деца онесиособљена за рад, кад треба да раде те подлегиу телесним и душевним болестима, па често и пршгхитреној смрти. Као што рекох родитељи на то не пазе, него још од 2 године шаљу дете у забавиште, „да се игра!“ Или тек, што је дете навршило 5 год. одмах би га у школу слали! За то родитељи греше, јер и забавишна игра, као што видесмо, није обична игра, но душевни дечији рад. Но, што се тиче школе, ту им мало смета државни закон, који је на основу научењачких доказивања и искустава у животу наредио, да се до седме године не примају деца у школу. Брза култура и цивилизација као да нам подсетише родитеље. Као оно што деца, чим виде плод на воћци, не чекајући ни

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 2