Женски свет

да отврдне а камо ли да сазре, беру га и једу; тако и родитељи, чим оиазе да детету оживљавају душевне силе, одмах га употребљују за рад. А сад, да Ти завршим са оном наро-

дном: „Лепо је нешто имати, али знати и уиотребити то! “ т. ј. дижимо шго више својих српских забавишта, али их знајмо употребити на нраву цељ, за коју се забавишта и дижу!

" КР АС НО ДЕТЕ! "

УСПОМЕНА ИЗ ПРОШЛОСТИ, ОПОМЕНА ЗА БУДУЋНОСТ.

€ећам се врло добро, као да ie данас било. Био је неописан пролетњи дан. Небо се смешило на обновљену земљу, и тим као да је хтело све жалости, бедеијаде са ње уклонити. Људи весела лида врвили су тамо амо, с лица им је свак могао читати да се радују „победи“. За мене је био овај дан, дан радости, јер сам први пут тога дана изашла у новом оделу, у ком сам, као што ми рече кројачица, личила „анђелчету". Да ли ће ово бити, и хоће ли други то рећи, нисам могла знати. Ја и мама шетали смо се, не иотраја дуго застаде пред нас старија нека госиођа, погледа ме и рече: „Красно дете.* Ми је прођосмо и ја сам се на мах погледала, радост беше неописана. Кроз неко време сусрете нас неки достојанствени господин, који ме по лицу помилује и рече: „Красно дете. 11 После тога сусрете нас нека госнођа са дететом, обоје ступе мало на страну, пустише нас да прођемо и ја чух да жена рече своме детету: „Види, како је Ово „красно дете!““ Тако прича у своме дневнику ћерка осиромашеног, нроиалог човека. А психолог и педатог зна шта сљедује. Како је то мало биће радосно кад му се ласка, а како би се жалост изродила, да нико иа* жње на њу није свратио? Па не само да је та хвала годила детету него и матери и мислима је ишла у будућност, каква ју срећа чека. Забаве ће красити, пажњу целог света ће на се обратити „красно дете“ док одрасте. „Красно дете“ је већ учено: пази да се сваком допаднеш. И заиста, то му беше од тога дана једина брига. Сваки слободан тренутак, кад у близини детета не беше нико, било је пред огледалом, ту се хиљадама ситнарија, које само спољашност човечију красе, према

сопственом укусу удешавале и намештале: чипке, шепути, цвеће, шигаке, шешир и бог те пита шта. Неговању спољашњег укуса и украса на телу, беху дани посвећени И заиста уђе детету у крв да се по дана чисти а друго по даиа на гледање другима изложи. Та потреба, себе чистити, другом се донасти, обратити пажњу другог на се, расте са дететом, бива велика, већа и напослетку горостасна, тако да се поред тога, све друго што у срцу човечијем места треба. да има, угуши, као: љуб а в пре м а родите љ и ма, бра ћ и инароду, вољазарад, истинољубље, чувство стида! „Красно дете“ је сада „красна девојка“ и сад је главније да обрати пажњу на се. Ни једна забава не сме проћи без ње и без нове хаљине. Учињено је познанство велико, сад се дају и кућевне забаве. Тата се пе пита може ли издржати, новац се троши! На послетку отварају се очи родитељима красног детета, виде криву стазу, по којој им ћерка тумара, дубоки јаз, ком они свим могућим силама теже. Хоћр учињено да обуставе, неће имање да изложе задовољству сујете и накита девојци. Она сама тиче се у благајницу очеву, јер изгледа јој немогуће, да она у старом шеширу, у изношеном оделу, у огртачу који је из в моде“ изишао, изиђе на шеталиште. Дође и до озбиљног призора у кући, и кад год се отац детету нотужио да му имање не достаје, да мора ћери наките умалити, иа да тим задовољиа буде, то на мах завлада у девојци чувство сажалења, нротив онога човека, који је породицу основао, а није у стању да је уздигне на висину страсти иородичних чланова. Отуд се излеже непоштовање ирема

Бр. 2 ЖЕНСКИ СВЕТ.