Женски свет

старешини, раскине се љубав између мужа и жене. Пуштају му се хиљадама нримамљивости дапа на дан. Ти који му толко читају стеку код њега милости, и он, да би успоставио кућевни мир, крњи своје имање да иодмири обилне потребе своје ћери, те да би је тим довео у расиоложење. Мало по мало имање се губило с њим и број иријатеља и обожаваоца је падао. Обожаваоца, који су јој ласкали, да је она најдивнији створ“, „ружа с неба“ све је мање, јер нема моћи да се одржи на „иређашњем ступњу. Обичне потребе ћери, раскошан живот у кући, ра зорили су цело имање, и цела породица иаде у сиротињу . . . * Младост сама одлети, лепота спољашња изчезне, коса оседи, а на оном свежем лицу учпне брзи дани велики разор. Има ње, ленота, младост је пала, а с њима заједно нријатељство. Заносне мисли наше лепогице нале су, и она је сад тек видила и уверила се, да је нада нигата ! Сујети њеној некад није годио онај, који јој ее нудио, она се надала већем, јер одиста у кругу њених удварача вуђала је ~ружа с неба а одличних људи а данас свега тога нема. „Хаљине, гувернанта, „клавирлерер“, учитељ Француског језика, соаре, , хаус У Турији 1/1. 93.

шнајдерин“ и др. и др. испразнили су татин џсп. „Красно дете“, „ружа с неба* „рајски цвет“ види се сада усамљен. Они, који су је некад са Венером (грчка бо* гиња леиоте) сравњивали, данас је не познају. Некад безброј иријатеља, данас ни једног!! * Зимње вече! На пољу је тако ладно да због те ладноће никог и ие можеш видити на улици. Кровови, дрва, све је одевено у бело зимње одело, ногледаш ли све то, све ти изгледа жалоено. 0! Како беше некад у то доба у дому „красна детета“, противно но у ирироди. А данас? У маленој собици око нећи седе отац, мати и „красно дете“ им. Сви су троје дубоко замишл,ени, прошлост им створила на лицу неку тужну сету. Нему собну титнину ирекинуо је отац речима: „Жено! свему си ти крива.“ „Да си чесгит био не би пропао, рече жена. „Не! драги родитељи ја . . . ја .. . горки плач не даде јој даље да зборп, само је тим речима и сузама из ока учинила крај- свађи и распри. И сад они не знају изнаћи кривца, а ми га можемо. »Криви су они, у чијим рукама беше судба ~Красна детета /“

Прерадио : Јова З. Медурић.

Добротворној задрузи Српкиња Турскобечејкиња.

*моран је Свемогућег слуга Божји Анђо, од тражења дуга! . . . Оно цвеће са ког суза лије ; ... Тако цвеће... за Господа није!. . Пред престоље свето, болсансвено ; г lреба цвеће срећом умивено • Што с’ ; истина, рајем расцветава, Ал му корен: људска ерећа ирава! Али сада ; широм. дужом раја, Перивоја ненадмашног баја ; Цвет ; што корен срећа му истинска, Поплавила:... суза сиротињска ! . . . * Бог ми рече ; а ја нослушах га!.. . Намерих се сирочета нага! Човечанства расад нежан мио ; Избориик ми за нослање био !.. .

И на лицу самртног бледила Извајасмо ја и тужна вила, Урезасмо у црте детињеке, . . . Уписасмо . . . јад.е сиротињске! ll’ онда снимак. ове слике худе Умножисмо да коснемо људе!. . . Умћожена збори слика ова Хиљадама на лицу створова! Тулшо греде ове слике худе Међу ближње, међ сабраћу људе: Многи гледа црте тужно бледе, Али мало ко их разумеде! . .. Па ми тешко Вечноме зар Богу Горке сузе додијати могу, Па ће клети многу душу круту, Иаобиљем зсмним обасуту !“ . . .

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2