Женски свет

Јела благо, којој сад тек нека мисао сијну у главу, која сад тек разумеде шта се збивало у души те јадне жепе, која је непрестано још на патосу клечала и гладила дете ио коси. „0, оида ће све добро бити. Јели, јели, Невена и ти ћеш твоју маму волети и малог Милана, је ли и њега?* рече Петровићка и загледа се гогово са неком страхотом у Невенине очи, које је непрестано иеразумлшво гледаху. „А сад“ дода пошто се дигла, и узела Невену на руке „сад ћемо ићи Милану“. И за неколико тренутака врата се за њоме затворише. Јели, која остаде сама, стала памет. Но ма колико да је размишљала, не мога се довити усљед чега се Петровићка тако нагло иромену. Те исте ноћи вратио се Петровић не надно с нута на коме се дуже времена бавио. Када је полако на прстима, а са свећом у руди ушао у собу своје жене, приказа му се оку врло мила слика: Уз иостељу као обично стојала је колевка, у којој је Милан снавао, на постељи лежала је жена му, а на њеиој руци мала Невена. Дуго је Петровић стојао гледећи

недахнимице то троје својих милих, које је једиаком љубави грлио. Сетио се, како је жену своју увек, кад год би на нут пошао, молио, да му Невену чува и пази исто тако, као што то чини и кад је он код куће. ГЈаде му на ум, како му је она сваком таком приликом казивала, да је тада још и боље негује и пази а да му је истину рекла, ето се сад уверио. Шта ли ће му само Јела рећи на то, кад јој буде нриповедио, како је жепу затекао? Тако је Петровић мпслио, иа онда се полако на прстима крену у другу собу, да не би пробудио ни једну од тих милих душа, које су се у слатком, мирном сну топиле. Но када му сутра дан Јела по његовој приповеци другу исприповеда, беше с почетка дуго замишљен. Тада се дпже, ua осећајући можда у тај мах више него икада, шта је Јела била његовом сирочету, приђе њој, пружи јој са свим пријатељски руку, и рече свечано: „Јело, и Бог прашта искреним покајницима, па опростимо и ми“. Опростили су и нису се никад за то иокајали.

Милева Симића.

читуља.

f Тоша Јовановић. Српска нозорница изгубила је једног од најврснијих и најотличнијих својих синова. У суботу 6. Фебруара о. г. напрасно је преминуо, можемо слободно рећи, уметник-глумац и редитељ сриског нар. позоришта у Београду у својеј 48 години живота. Тоша се родио у Вршцу, а одрастао је у В. Бечкереку и посветио сејош из младости позиву глумачком у коме је доспео до најугледнијег места вегптине ове, те је тако и сахрањен уз највеће саучешће целог грађанства, а држали су му опроштајне беседе: управитељ позоришта г. Милорад Шапчанин и друг му г. Милош Цветић. Приликом 25 годитиње прославе љегове, коју је држао пре две године, награђен је орденом Св. Саве II степена. Тоша је и иначе стекао лепих заслуга око одржања и унаиређења срп. нар. позоришта у Србити, а дичио је дуго и нашу нозорницу те заслужује, да му при овом последњем растанку и ми довикнемо: Слава и вечан му сиомен био! Милица Матавуља. Нашег најизврснијег приноведача и проФесора београдског г. Симу Матавуља задесила је прогалог месеца тешка несрећа. Његова супруга Милица и учитељица бео-

градске випв жен. школе преминула је већ у првој години свог срећног брачног живота, а обрицала је млого својим даром и својом вредноћом. Мир пепелу њеном! f Протојереј-Павле Н. Јовановић парох сиришки и администратор протопресвитерата арадског преминуо је 16. (28.) Фебруара о. г. после дуже и тешке болести у својој 62. год. живота. Врло ревностан и интелигентан свештеник; волео је школу и потномагао учитеље. Он као члан епархиј. школ. одбора темишварског за пуних 20 година није валданиједну седницу иропустио, а наравно тамо се и данас иде о свом трошку. Што је он тако заволео школу и учитеље, валда је и за то, што је у своје млађе доба, као свршени богослов и свршени приправник био више година учител,ем у В. Кикинди. Епархијски школ. одбор темишварски изгубио је у покојнику једног од најревноснијих својих чланова. црква је изгубила интелигентна и ревносна свештеника а школа и учитељство великог иријатеља. ЈХака му била црна земља! Ана Шилићка рођ. Бранковићка наша стална претилатница од каколист излази, образована и уважена Српкиња, верна супруга негдашњег новосадеког вел. капетана Милана Ју-

Вр. ј. женски свет.