Женски свет

у звање, и ја остадох сама. Морам ири знати. да сам се до сад увек задоцнила, кад год смо шплп у посету; није шала, мора се човек леио удеситп, кад нде нрвп пут страппм људима. Алп сад се нпсам задоцнила. Мој Милош се зачудио кад је, иет минута пре једанаест сати дошао кућн и мене пашао већ обучепу и спремну за одлазак. Морам ти и то иризнати, да је евему том била узрок. моја стара маиа, љубопитство. Једва сам чскала, да се уно знам са двема од наших најзнатнмјих снисатељица. llpiH) одоемо код Милића. Служавка нас увела у „салон и , и рече нам, да ће госпођа одмах доћи. Уђемо у богату, врло лепо памештену собу. Намешгај од тешке свмле; свуд велика огледала, на нрозорима скупоцепе завесе од кадиФе, но столовима, или боље рећи еточићима, којих је било тма божија, иупо разних украс-а, Фигура од гинса и порцелана и вештачког цвећа; - на једној столици дечија сукњица, на другој лутка с пребијеном ногом, нодједним столом скупоцегт албум, на глаеовиру дрвен коњиц, бич, и Бог те пита, каквих ситнарија иије било ту, а па ноду цренови од разбијене вззне ето то ти је „салон 11 гђе Милићке. Све сам то видела и разгледала, док није ушла домаћица, обучена у свиленој кућевној хаљинн, са дугачким . шлепом“ разбаругиеиом косом. Госнођа Мнлићка јс жена око својих 40 година; још је врло лепа, само је ружи та њена разбарушепа коса и „цвикер“, без чега .себи многи не могу иретпоставитн ираву списатељицу. Она нас је .лепо дочекала, п одмах је почела да разговара са Милошем о њеном најновијем ромапу, који ће ско рим изаћн. Тужила. се, како ие зна. ком ће смрћу уморити јунакињу свог романа. Ја јој ириметмм, да би могло и без емртног случаја бити, и да би се 'могли љени за љубљеници узети, нашто ме она с ирезрењем погледа п не рече нл речн. Впдех, да сам погрешила и већ хтедох своју погрешку ноправити али наједаред се отворе врата и у собу егуие двоје деце, које пам домаћпца иредстави као свог сина Федора и ћерку Надежду. Ја баш иначе волим децу п радо ее запимам с њпма

али у овај мах једва сам се одважила, да их номилујем но образу и да им рекпем коју л.убазну реч. Тако нрљаву, тако папуштепу децу не видех још никад Жалост их беше погледати! Федор је дечко од сврјпх 8 година а Надежда је нешто млађа од њега; обоје бн бплп врло лени, да пм снољашпост није тако запемарена. Чим су ушли, иочелп су се тужпти, како их је Марика истерала из кухиње. зато што је Надежда разбила боцу с пекмезом; како Лиза неће да их очешља и обуче и Бог те пита на какве јпш неприлике и иесреће, које им се десиле. , А зашто иеће Лиза да вас обуче?“ запита домаћица. „Крни татине чарапе и , одговори Федор. Надежда се међутим сагиула и нзвукла иснод наслоњаче. на којој је Мплош седео, једну свеску иесама домаћичпних, једну стару ципелу п домаћичин „мидер“. Можеш замислити у каквој сам иеирилици била, које због Федоровог одговора, које због Надеждинпх ироналазака. Но наша домаћица се ннје им најмање збунила, него нам се ноче ту жити. како су јој деца меваљала, како-јој сметају кад ппше и т. д. Незнам докле би иам се тужила, да rnije ушао домаћин и тиме прекинуо наш, тако занимљиви разговор. Домаћин је већ етарији човек, врло мио и нријатан у разговору, али му је еполшшиоет исто тако занемарена, као п у деце му. На првп поглед оиазих, да му ua капуту Фали једно пуце н да му је огрлпца изгужвана и прљава Сад се тек почео занимљив разговор. Домаћица озлојеђена, што је морала нрекинути тужбу своју на децу, иоче се тужити па мужа, како не уважава ни мало њене књижевне радове; како само мисли шга ће ручати или вечерати, и врло је љутит, што ее куварици кад и кад десп да јој загоре печење; како је кадар еву кућу узбунити што му служавка није пршипла иуце на каиут. „Због такпх маленкости често ме нрекине у иисању п то баш оида, кад ми дође каква женијалеа мисао; ге тако бих изгубила вољу на цели рад, само да пема тојшко истрајности у мени. Алп тога има доста у мени, на ми не сметају много ма терпјалпе бриге н домаће непрплпке. 11о

Бр. 4 ЖЕНСКИ СВЕТ