Женски свет

сле сваке таке сцене, ја се удвојепом сиагом одам мом књижевном раду. Али и јесте емешио, што се мој муж срди, кад није све у свом реду. Као да сам ја томе крива!‘‘ дода смешећи се. Мени је било доста. Једва сам чекала, да буде крај тој посети. Погледам у Милоша п он ме је разумео. Брзо се опростимо са Милићевима, ношто смо ирво обећали домаћици, да се нећемо срдити, ако одмах не врати иосету, јер је она тврдила, да се за сад не може другим пичим занимати, осим њеним романом. Пошто смо ]едва нрошли кроз разбацане играчке, дечијег одела и разних других ствари, које су лежале у ходпику, и пошто Милош мал’ те није пао иреко једне метле, сретно изађосмо на улицу. „Садћемо Поиовићевима” рече Милош. „Боље да се манемо за данас* замолим га ја. Милош се слатко насмејао на ову моју молбу. « 1и валда бојиш, да ће и тамо тако бити а , рече, још једнако смејући се. „Не бој се, тамо је сасвим друкчије; сад ћеш видети и сама ево смо већ пред кућом Поповићевом и . Ушла сам са страхом, јер ми непре стано лебђаше нред очима домазлук гђе Милићке. Али како сам се пријатно изне надила ? Чим уђосмо у ходник, одмах сам приметила, да је овде заиста све друкчије neio код Милићевих. Ту нас предусрете девојчица од својих б—6 година. На ии-Iање Милошево, да ли је мама код куће, ОДI овори она учтиво, да ће је одмах звати И ионуди нас да уђемо у стајаћу собу, докле мама не дође. Тек што смо ушли у собу, уђе и домаћица, сва румена од ва ipe , видело се на њој, да се досад бавила око огњишта. Ала јој је лено стајало то руменило! исто тако лепо, као и укуспн, али врло скро.мна домаћа хаљина и олаћане витице, које је тако вешто обвпла око главе. Поиовићка није тако лена као Милићка, није ни тако богато одевена, нема разбарушену косу и цвикер, али њена ноЈава врло иријатно утиче на човека. По њепом скромном, али чистом оделу одмах мошеш нознати, да је добра домаћица, а њено високо и ведро чело и лепе граора

сте очи јасно су обележје умне женске. Па како ти нас је дочекала? Без икакве церемоније ме је загрлила и весело се извинила, што нас.је оставила да чекамо. „Знате, морала сам отићи у кухињу, да зготовим ручак; истина, имам добру девојку, али ипак ие уме да удеси ручак, као што ја волим. А и мој Марко каже, Да М У ооље нрија јело, које сам ја згото вила; на што му ие бих учииила по вољи?“ рече смешећи зе. 0 како је мила и лепа та жена кад се пасмеши ! Па како уме пријатпо да ћерета; е то ти ве могу тако у писму описати, то мораш сама чуiи! Iако мио и сладак глас иисам скоро чула! И сама сам се поред ње расћеретала тако, да сам се врло зачудила, кад ме је Милош нозвао кући. „Кад брже!“ ракох му зачуђепо, нашто caio се сви троје слатко насмејали. „Заиста рече Милош но Даиици видим, како брзо ирође време у тако пријатном друштву, као што је вашеА И ја јој признам, да се нигде још нисан тако добро провела, као код ње. „Па то уживање барем можете себи често ириугоговити. Дођите, кад год имате времена и ја сам срећна, кад могу с киме искрено проговорити, тим нре, што ми се врло ретко дешава, да наиђем на особу, С којом се може искрено говорити“. Iако у разговору нисмо ни чули, да је неко закуцао на врата. Тек иошто се куцање ионовило, рече домаћица: слободно! Одмах за тим уђе у собу дечко од својих 12 година. Одмах сам нознала да ће то бити син наше домаћице. И заиста, оиа нам га представи, као свога најстаријег сина Станимира; затим заиита свог сина, шта жели, пашто јој он без устезања одговори : „Милева је свима казала, да је Т У она тетка Даиа чика Милошева, о којој си нам толико причала, на те сви леио моле, да им доиустиш, да уђу у собу“. ~Е то питај тетка Дану“ смејаше се домаћица „можда она баш не гине да се уиозна с вами“. Ја сам иаравпо одмах изјавила, да ћу се особито радовати, што ћу се упознати са децом моје миле домаћице, нашто Станамир весело иотрчп, да дозове осталу децу. Но домаћин га претече. Још није дошао ни до врата, када

ЖЕНСКИ СВЕТ Вр. 4