Женски свет

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

РАЗНО.

штвеној тако званој „народној кујни“ ручавало је од 1. априла 1892. до последњег марта 1893. I’од. 117.029 особа, од ових 30478 особа сасвим бесилатно ;• ово без разлике вере и народности; и понајвише сироти ученици са основних, средњих и виших -завода. А осим тога за време колере добивало је дневно изјутра и у вече по чорбу и иарче хлеба: 19.394 особе. На све потребе издало је друштво те године: 71.577 ф. 18 н., а примило је исте године 65.007 ф. 76 н. Мањак се подмирио из старог каиитала.

(Шиљасте ципеле). Кад мода унеее какву ношњу која човечјем телу не шкоди, то нам она никаквог другог квара не наноси осим тога, што нам носи новац из џепа, и кадкад за својс скуue новце купујемо ма какве накараде. Али кад мода чини квара нашем телу или поједином делу његовом, онда се човек мора дивити и чудити, како може да буде тако безуман да себи ради какве луде моде телесног квара наноси. Ноге, које човека тако рећи највише служе, оне су највећма заборављени део тела, на њихову одећу, дакле обућу, најмање иазимо, ту пупггамо да нам цинелари по своме укусу или ПО моди кроје не кану, него цинеле Та ко ее не сећа из свога искуетва кад је у дечијем добу навлачио цинеле „ушиљене попут ражња“ да су му све светлаци ишли на очи ! Зар не сретамо и дан данас младиће и девојке, које у шиљастим ципелама нроклињу и онога, ко је калдрму нанравио, и зар ие уживамо у томе, што нас је то доба прошло? Да така обућа не чини стална квара ногама, било би-још и смешно да се налази ко још хоће да носи ншљасте ципеле, али овакоје жалосро. Кад погледимо ђон од таких шиљастих цнпсла ми ћемо видети да једном линијом мож,емо тај ђон од шиљка до краја иетс на два једнака дела поделити. А кад ггогледимо- табане на ногама, ми ћемо видети да је његов облик сасвим друкчији и да се он таком линијом на сасвим друкчије делове дели. Онако онда и мора нога да се према ципели стисие те се нрети у тој тескоби нонамештају како знају. Како онда они после дужег ношења таких ципела изгледају то знамо. Правилан ђон од ципела био би онаки, који ои сасвим одговарао табану, а то ће бити онда кад цииеле тако дамо направити, да кад их једно до друго метнемо да се пете и скоро це ла унутрашња страна додирује, а наиред да нема шиЉка, иего да су на широко заокружене. Исто је тако ире било у моди да се носе високе потпетице, и та је мода млогима доста квара нанела, па сад ето сви носе ниске иотистице, као што и треба да је, па кад се у томе

могло на боље окренути, зашто да се и ®орма цинели не да таква, какву нога захтева, него се натерује нога да промене свој облик ирема цинели. И онда се још ми смејемо Кинезима, који својој женској деци силом стежу стонале да нога што мања нзрасте.

Гундулићев сиоменик. Варош Дубровник јако се сирема за свечано откриће споменика своме сину и срнском великану неснику, из XVI. века, Жвану ГупдулиИу, које ће се обавити у очи Видовдана 14, (26.) јуна о. г. у Дубревнику- Дубровчани се спремају, да срдачно загрле тога дана браћу и сестре своје из свију крајева српеких и да их угосте најискренијим дочеком. Коме је год дакле могуће, ваља да оде тамо, да се поклони успомени дичног нам песника Гундулића. Слава му ! Четирстогодишњица ободске штамиарије. Управо месец дана иосле Гундулићеве прославе т. ј. 14. и 15. (26. и 27.) јулија о. г прославиће Црна Гора на Цетињу и Ободу четирстогодишњу нрославу ирве српске и словенске иггампарије. Том ириликом. ће се иравити излет иа ЈХовћен и преко ЈБешанске нахије у Подгорицу, Дукљу, па ће се преко скадарског језера и Црнојевића Ријеке вратити гости опет на Цетињс. Тај пут ће трајати 4—5 дана. Госте ће дочекивати у Котору два одборника са Цетин.а, с тога се и умолшвају гости, да сваки извести одбор о свом доласку бар 10 дана пре прославе. Родољуби на делу. Нико данас толико не прилаже иа своје културне цели, колико цаша браћа у Босни и Херцеговини. Видилисмо, како се такмиче Сарајевци у ирилозима око споменика своме сину Сими Милутиновићу Сарајлији; слушали смо, како се Мостарци надмећу, који ће више нриложити за своје школе, а сад читамо, како браћа натпа у Дол>. Тузли о благовестима о. г. на самој скунштини, где су закључили, да зидају себи нову школу, прилажу 11.425 ®op. доброволшог дара. Тако је г. Јово Р. Јовановић дао 3030 Фор., Лаза Р. Јовановић 1500 Фoр., прота Поновић и Јово Поповић по 500 Фор , митрополит Никола Мандић, Мила Стакић и Ристо Васиљевић сваки по 300 ®op.; а неће иза ових далеко заостати и они, који нису били у скупштини. Па нека је слава таким родољубима! Добротворка. Сентомаш је изишао на глас са својих великих родољуба. Најновији дани изнели су тамо на површину, поред покојног деда Геце, и једну велику добротворку Марију удову АлексијевиЛа, која ће такође украсити име Сентомаша са својим добрим делима. Ова вслика Српкиња основала је у Сентомашу сиротински дом, где ће сироти изнемогли старци и старице у вечерњим данима својим уточшита и заклона наћи; а осим тога, осиива фонд од 30

90

ЖЕНОКИ СВЕТ. Бр. 6