Женски свет

ову лепу славу. Особито је све задивило и усхитило појањемладих члапица друштва „Гусле“ које и овом ириликом ноказаше, да су заиста заслужиле оио одликовање и л>убав, која им се са свију страиа указује. После свечаног благодарења одоше сви из цркве у варошку кућу, где је врла нредседиица ове задруге гђа Нина Петро вићка отворила седницу, поздрављајући све госте усрдном добродошлицом. Тај говор пропраћен је бурним: „живела!“ Затим је позвала председница тајника г Михајла Косића, да ноднесе извештај о двадесетогодишњем раду ове задруге, што је исти господин у леиом и дирлшвом говору и учинио. Особито беху тронути сви кад је споменуо покојног тајника Мили воја Тононарског, онисујући дирљивим речима опроштај његов са задругом овом, После овог извештаја објавио је тајник скупштини закључак одборски, да се после пет година, дакле 1898. г. уз нрииомоћ осталих задруга Српкиња, приреди нзложба женских рукотворина српских. Напоследак су следовале честитке. Прво је честитао наш велеуважени прота госп. Торђе Влаховић, захваливши врлој иредседници у име своје и целог свештенства за сва добра, што је она а и цела задруга учинила за ових 20 година. Од стране политичне власти поздравио је председницу градоначелник г. Риста Телечки у срдачном говору, напомињући, да је задруга ова чинила многа добра не само српском, него и васцелом грађанству овдашњем без разлике вере и народности. У име овда шње добротворне задруге „Хуманитас" поздравила је предеедницу гђа Роза Карачоњи а у име израиљске задруге гђа Јанета Шајнбергер. Председница старобечејске женске задруге гђа Емилија Јоцића такођер је честитала председници. Напоследак је поздравио г. Милан Петровић врлу председницу, у име чланица друштва „Гусле“, које су затим редом целивале десницу гђе иредседнице. Гледајући овај лепи иризор многима је канула суза радосница а многа тиха молитвица узлетела је престолу Свевишњег, молећи га, да нам још дуго годииа, одржи нашу

врлу председницу, да благослови труд њезин, а лепи иример њезин, да одушевљава и на даље све Срнкиње, у свима крајевима српским. После тога разишли су се сви домовима својима, да се окрене и одморе, иа да се у вече опет састану па беседи, КO ЈУ Ј е ириредила ова задруга уз суделовање овдашњег певачког друпггва „Гусле“; гћце Јулке-Чеде Пачуове и Милеве Видакове; г. Јов. Пачуа; г. Ст. В. Поиовића и војничке музике 61. регимеите. Ниеам толико музикална, а да бих могла стручњачки оценити овај део прославе, али вам могу саопштити пресуду меродавних личности, које изрекоше, да таке беседе није било скоро у Кикинди. Свирка познатог вештака пашег г. Јоваиа Пачуа задивила је све; ми Срби већ смо били нриправни на то, да ћемо сад имати ирилику, да уживамо у иравој вештачкој музици али несрби, којима још није позната уметничка свирка г. Пачуа, беху изненађени. И гђце Пачуова и Видакова занеле су публику својом лепом и вештом свирком. Певачко друпггво „Гусле“ као и обично одпевало је своје песме лепо и складно а свирка војмичке музике била је сциста вештачка. Но једну тачку ове беседе сам навалице оставила наиослетку јер оћу о њој још више да проговорим а то је говор г. Ст. В. Поповића.* Говорио је о васпитању Срикиња напомињући, да би било нужно, да се оснује један завод, у ком би се васгштале Српкињице у cpuском духу. Говор му је био диван, задахнут чистим родољубљем и најилеменитијим одушевљењем. Г. Ст. В. Поновнћ овим говором својим, постигао је оно што је хтео, т. ј. иобудио је у срцима свију присутних Сргшиња жељу, да своју дечицу васпитају у духу сриском, да буду праве Српкпње, примерне домаћице и жене и њежне мајке; одушевио их је, да ириону око остварења једне замисли, која одавно већ почива у срцима њиховим, а то је, да се подигне завод за васпитање женске деце према нотребама данагањеЈ друштве* Доносимо га овде. Ур.

ЖЕНСКИ СВЕТ. jgp. о.