Женски свет

мећујемо, инак много квара доносе uo веку. Ми ћемо ироћи сво доба детињско, и ноређати оне случајеве, за које зиамо да су од штетног утицаја. Кад иогледимо, како је телесна нега мале деце удешена, колико заблуда, колико нразноверица, колико враџбипа има у нашем народу, онда морамо предпоставити врло велику жилавост у телесном саставу код нас, што нервозности код нас можда пиак мање има пего у других народа. Ако би когод носаветовао да с малим дететом пе ваља ово или оно радиги, такп ће добити овог одговора: „та идите, мо* лнм вас, u наше матере иису друкчије с нама радиле, иа ето видите шта нам Фали. Ко би то све држао што књиге нишу“. Овако схватање ако се н ие може одо брити, али се бар може разумети, јер ако н. пр извучемо чивију из кола, ми ћемо се одмах и уверити да ће точак спасти, ua ако где год читамо, да пе ваља извла чпти чивије из кола, то ће сваки разумети, и узети као пешто гат > се само по себи разуме. Али ако где год читамо да н. пр. малој деци не ваља давати вина да нију, то ће се таки одговорити : ~а како паш комшија даје његовој деци свако подне но чашицу вина, иа епо пх здрави и .једри, ко од брега одваљешћ 4 . Наравна ствар, то иије чивија и точак, утицај вина неће се одмах показати, и кад се нокаже, иокаже се на разне начине, који често и неоиажени иролазе, на вазда имамо тумачење ири руци. Ако тако дете носле у школи буде последњи ђак, сметеи, туп, биће одмах изговора: „та исти је иа етрица, таки му је и стриц био“. Млого погрешака има, које се чине у млађаном добу детињем, било из незнања било силом околности, које штетно утичу на здравље дечије, и које знатно ириномажу, да ее у доцнијем добу нервозност развије. Међу силним осталим да сиоменем само куиање у свима могућим тоилинама воде, јер се куиатило без одређене мере час наирави да је врло тонло, час онет да је преладно. Но онај први случај бива обично чешће. „Иека дете очврсне, не ва

л>а га разњежити 44 , тако ћсмо чути често као изговор томе. Мстина, то је леп изговор, само ие треба заборавити, да мало дете још није онај материјал, са којим то очвршћивање ваља изводити, то се може тек у одраслијем добу детињем чипити, а прерапо оч-вршћивање кадкад се врло љуто свети. „На ваљда нећеш за свако куиање мерити топлоту воде“ рећи ће млога мати. Да, мерити, то је опо баш гато је потребио, и на тој једној мери одржавати дуго времена, па тек у одраслијем добу постепено од те мере одстуиати. Колико ћемо нута видити у шеталишту, где се највише свста скупи, да девојке носе малу децу, и онда се опе дабогме пе задовољавају са усамљсном шетњом, него ако је у близини какав циркус, панорама, или каква комендија, иду тамо са малом децом, и зазјавају цело опо време, док мати детиња мисли, дајој се дете шета. Ту су обично верглови, бубњеви, ларма, галама, иа у такој вреви, од које мора и одраслом човеку глава бучити, ироведе мало дете по више сати. Па ту да не иостане нервозно, та да су му живци од челика, па од таких утицаја мора ма лаксати и олабавити. Јер ту сву ларму и њеиу јачину ие треба мерити мером одраслог човека, за мало дете је та ларма толика, као за пас кад 300 топова грувају. Па још кад тако дете дође кући, онда ће му брижна мати за ручком или вечером коју кап „винца“ дати, да се дете окреии. То је тек један иример од опих силиих, који приправљају иут нервозности л>удској, и које ће мати, ако размишља о томе, и сама моћи пронаћи Колико се греши и при самом хранењу дечјем, а да је и то од утицаја па живце детиње, то можемо лако извести већ из самог тог, што кад дете чешће квари желудац и целу сираву за варење, не може му то служити па ојачање иичег у телу, иа ни живаца, пего напротив само све ослаби. Но иођимо са узрастом дечијим дал>е. Чим дете може већ само да иде, оцма га родитељи свуда са собом воде, и како

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр, 7.