Женски свет

су данас саобрајна средства већином же* љезпица и лађа, оно са својим родитељима нутује било ради забаве, у госте или послом. Дете кадкад мора и ноћу или рано У Лутру да прекине свој благотворни сан, па да у оној лупи и ларми, што га жељезница и лађа чине, као прави мученик п У т УЈ е * Кад још додамо оне страшне приче, што се деци баш у овом њиховом узрасту приповедају, о вештицама, вилама, вам* нирима, усљед којих се дечија машта тако рећи усша, онда не треба да се чудимо, што децу у доцнијем добу спонада страх, да не емеју ни у другу собу сами отићи. Овоме ваља додати још и разне течпости, које дечи}ем организму не дају одмора, као што је „каФицаД теј, и друго овима подобно. Дете се у овом добу већ привикава на маторо понашање, не да се детету игра и слобода, него се већ на њега друштвена стеганатиче. Оно мора већ да учи како ће се поклонити, како ће се показати да је паметно, у онште, детету се не да, да буде дете. У томе настаје доба да дете у гаколу пође. Иема се ту обзира ни на изглед узраст и развитак детињ, него се врло че сто дају деца у школу већ кад им је прогало 5 година. Као да све околпости утичу тако, само да се што брже изживи. У данашњем наставном систему не мо жемо гш мало утехе наћи, да би исто иовољно утицало на нравилан развитак телесни код децс. Јер и у школи је смештено толико градива и толико умног веџбања, а нри том је телесни развитак тако запостављен, да нам увек падају на памет речи једног славног бечког проФесора на медицинском Факултету, ко}и }е у своме нредавању показујући слушаоцима својим мо зак детињ, преко ових учитељима довикнуо: „емилујте се“. У новије доба онажа Се похвална тежња меродавних Фактора да се телесним веџбањем деце у школи постигне равнотежа међу умним и телесним развитком дечијим. Кад видимо како у гдекојим селима и дапас школе изгледају, мора иас огорчити она равнодушност дечијих родитеља, а чла-

нова те оиштипе, како равнодушно оии гледе где им деца у оним мрачним, пренуњеним и загушљивим избама таворе покрај умног нанрезања своје млађапе дапе. Али и ту је ири руци онај изговор: „па и ми смо ту учили школе, па нам ништа не Фали“. И оида се питамо, зашто је свет нервозан? Одкуд толико слабуњавих, бледих, преживелих младића и девојака? Учењем се развија воља у деце и за читање, а ту они читају онако на дохват, што им до руке дође, а је ли литература данашња такова,. да се може баш дати деци без иајоштрије нажње књига на чита ње, на то би могла одговорити она бујица мутљага и талога, која нас из страних књижевности сад већ на жалост и у срнском преводу иоплављује. Матере, пазите добро да ли вам деца не крију од вас књиге, да их но буџаци читају, јер то је отров који најљуће подгриза живце, }ер ако их крију, онда су зацело, такве, које нису за њих. Колико иута ћемо видети да се деца, која су у школском добу, дакле иснод 10 годииа, а врло често и она пре школског доба, дакле испод 6 година воде у нозо риште, на забаве, на беседе, да им се тамо до неко доба ноћи сан поквари. Дете дабогме исночетка се расеје оном множином света, силним свећама, свирком, али после наступи малаксалост, дете дрема и пребија се ио клуиама. Кад се после таке живчане буре дете ноћу иза сна трза и нлаши, матери ни на ум не пада, да }е томе можда узрок -така једна забава, о кОјој је дете требало код куће спавати. Један врло искусан лекар рече ми једном у разговору: „знате новине носе иола кривице, што је данашњи свет нервозан и . „Како то? и упитам га }а. „Ето како! Узмите данас у руке ма које новине на свету, на и срнске, и чита}те иовости, мора вам се кадгод кожа иа}ежити од узбуђења. Ту вам се описују разне несреће, убиства, грозне смрти, и то тако свака ситница, све оне грозне ситуаци}е се износе читаоцу нред очи са тако ФотограФСКом верношћу, све вас то тако најежи, да ни}е чудо, што је толи-

Łр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.