Женски свет

Воже мој, како јш још и сада живо пролеће крај мене еве оно, што еам нроживео са тим мојим млађим другом: његово крштење, ирва му реч, нрви нокушаји у ходу, прва озбиљна болеет, ирви ход у школу, уенех у овој, у кратко, битисање, нанредовање и делање Ервина Лона. Но у срцу ir>ei ове матере пије се ниигга нромепуло; тамо је остало еве но етаром, као што је било онога дана када ее он родио. Све њепо мишљење и оеећање, лебдило је над њеним еином. Чак и кад јој |е муж, кога је искрепо волела, умро, беше ее у тузи брзо умерила та имала је свога сипа. Иало iio мало на Ервип поче по нешто чннити о чему је ваљало да је она водила Даљс рачуна. Ервии је живим бубама кидао крила н ноге; уживао је кад је могао евојим друговмма у иотаји иодметнути иогу да ова надпу, и кад их је на стеиепима гурао п задиркивао. Једном је корачајући улидом пеком исету бичем око избио, а гуске патке и кокоши вијао је до миле воље. Често је па улицу бацао брижљиво замотаи завежљај у коме је била угинула, нећ у иола трула итица ил друга каква мала животиња и грохотом ее смејао, када би опазио да је ко тај завежл>ај дигао и отворио, п згадивши се па садржппу му бацпо га. Више пута би пробушио какав новац а нривезао га на удицу, ову у ирикрајку држао а новац изложио на углед мнмопро лазећима. Хтеде ли га ко дићи, тада би оп удицу тргнуо, и у очп би се пакоспо смејао опоме превареноме. Ал био је још дете. Мати га је иетина но кад и кад корела, али му је брзо о праштала. Он је лагао, а она му је веровали, веровала и онда кадаје имала доказа против њега. Већ у својој дванајстој години био је нрема својој матери суров. Ја еам видео својим очнма, како је пред њом љутито и бесно лупао ногама, грдио је па чак и ударао. „Ти ништа нећеш да ми учинига ио вољи. Остави ме с миром јер ћу побећи у свет!“ тако је у опај мах викао.

Бивало је да је у беснилу лупао с врати, закључао се у своју собу и пије врата од ове хтео ртворити ма да га је мати молила зато, и ма да му је најносле пајстрожије претила. Увек ее евађао са друговима, ал никад иије он био крив. Обично би тада дотр чао кући, бацио књиге и лармајући отишао у кухињу где се матери на другове тужио. Но у том беснилу завирио је често у гпернење и лонце који беху на огњишту, и мимогред би промрмљао но нешто мало признања ако је мати тога дапа погодила шта је зажелео, или би јој громким гласом нребацивао ако би наишао на нешто чим није био задовољап. А да ли ie мати кад год могла и себи угађати, да ли се и она чега зажелила, да ли је марила да излази ил седи код куће, да ли се бринула и тужила, да ли је била здрава, о томе ои није водио бриге, за еве то био је он глух слен и неосетљив. Она је и пеосетно била његова робиња, а он њен госиодар. и то ћудљив несносан и неправедан господар! Био је ванредно даровит Крај свег иеваљалства и разуздаиости опет је наиредовао. Када би но кад кад наднео своју црвеном косом покривепу главу из које су чкиљиле гадие зелене очи над књигу, изгледало је као да неким надприродним чулом прпбира себи знања и схваћа све. Он је из свачега одма ирави емиеао схватао. Ако је што из предавања нронуетио паучити, исномогла би га његова иосве чудновата слутња и жива машта. М у том његовом вапредном дару ужи вала је његова мати, њиме јој је накнадио све што би јој кад скривио. Њен Ервин био је ваиредпо дете ! Више пута када би о њему говорила својим познаницама хвалећи га, читала је са њина лика како би јој млога од њих ио нешто имала да примети; но она би их у томе предварила: „Ви не можете ни иомислити како је Ервин добар кра] свега тога што је наирасит и несташаи“. Иа хвалећи га нред другима заваравала је и себе Она је штедила за њега, често је до поноћи седела и крпила хаљине ње гове. Писала је рођацнма и познаницима

118

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8