Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРВНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ПИЈАЋА ВОДА.

пијаћој води ваљало би сваки чоЈ§гвек увек да води бригу, како би у дошао до добре пијаће воде, у оваким опаеним временима је нак дужност сваког члана друштва да на то своју највећу бригу обрати, јер кад сваки поједини члан друштва себе добро чува онда је и читаво друштво од оиасности сачувано. За време заразгшх болести нема ваљда тако важног нитања, као што је питање о доброј оијаћој води, и сав рад и власти и појединада ваља у часу опасности да ie на то уирављен, да се набави добра иијаћа вода, у оним местима гденијетака, Јер су људи дугим а кадкад и жалосним искуством оназили, да је свака заразна болест тамо највише беснила, где је била рђава пијаћа вода. Пијаће воде у нашим крајевима има ноглавито тројаке: из бунара, са извора, и текућа. Вода са извора, ко]а неносредно из брега тече, та је добра, за то овде о њој нећемо нћ говорити. Вода у бунару није ништа друго него кроз земљу продеђена кишница, која не може дубље да иде, јер је иод њоме таки таван земље, да је даље ие пропушта Бунари знамо да нису свуда једнако ду-

боки, ма, једном меету ваља коиати од нрилике с човека па смо дошли до воде, а на другом месту је тако дубок бунар да се једва вода сагледати може. То долази отуд, што је тај тавап земље испод воде час ближе новршигш земљиној, а час је даље од ње. ТТТто се вода дуже кроз земљу неди, што више тавагта иролази, тиме ће бити и чистија, дакле обично и боља, с тога је у дубоким бунарима вода обично бол>а ири истим околностима него у нлитком. Кад се вода кроз земљу цеди она раствара и собом поси све оно што се у води даје растворити, кудгод вода прође, не иролази забадава, него чини нромене, и сама се мења. Из тога излази да бунар не треба ни копати близу таких места где ће бити непрестано прилике да вода наиђе на така тела, што ће их растворити и собом понети, јер вода не бира је ли ono што она раствори и собом носи по човечије здравље штетио илЈ није. Сасвим је јасно, да се оних бунара, који су ископани близу каквих ђубришта, сметишта, гробља, крај којих на близу пролазе гасне цеви, да се таких бупара ваља чувати и у времеиу кад нема заразе,

ВРОЈ 9. У НОВОМЕ САДУ, 1. СЕПТЕМБРА 1893. ГОД. VIIT

излази СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.

ВЛАСНИК: ДОБГОТВОРНА ЈАДГУТА СРПЕИЊА НОВОСАТКИЊА. ИЗДАЈЕ И УРЕБУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Деиа јс годшшг.а 1 Фор.; за Србију 2 l / 2 динара. Рукописи и претплата пгаљу се на урсдништно.