Женски свет

му доста нагло жинот, који је био обучен у слабачко т. ло, тс јс тако и истрогпеи већ у 34. години живота свога Он беше довртнио VI. гимн. разреда, за тим нриватно учитељску тнколу, а кратко време за тим одс у богословију у Кар ловцима, гдс му сунруга умре, а он се по свр шеним богословским наукама посвсти онда мо нашком чииу, где је као такав врпгио пеко време канцеларијске послове у Темиптвару код тамошших епархијских власти, неко време је био и администратор једне парохије у Араду. Годипе 1891. буде премештен у Нови Сад за конзисторијалног бележника, где је довео у лен ред забатал,ену бачку архиву и књижницу; издао први шематизам бачке енархије и иостао уредником „Срнског Сиона“ у коме је подигао глас за уједињењем свештеничког сталежа, за која j'e и правила спремио и која су од велике већине свештенства прихваћена. Његова је идеја и оспивање монашке школе и сва спрема око тог почивала је на његовим плећима и сад, кад је све удешено, проФесори изабрани и питомци одређени, сад дође смрт и истрже га из кбла, која су га годинама носила тој идеји. Свакако је покојни Шакрак био необичан дар. Он је свештенички и калуђерски сталеж уздрмао и подигао с њих ону кору мртвила и учмалости,те се меl>у њима осетпо живл.-и покрет и рад У њему је заиста умна и радена снага изгубљена, те ми морамо жалити за таким снагама, јер су, особито међу свештеницима, данас ретка иојава. Сахрањен је у иорти манастирској, а оггојан је од 17 свештеничких лица, међу гвима дваархимандрита, 4 игумана, 4 ђакона, 5 калуђера п 2 мирска свештеника. На оиелу је одговарало на ектенија цркв. певачко друштво из Ирига врло складно. У цркви се опростио с иокојником игуман ковиљски г. Мирон Ђорђевић, а на гробу Стеван В. Поповић. Нека му је вечан cn мен ! f Јулка Јовановић рођ. Торњанска, су пруга и брата нам Јоце Јовановића, иароха мшпшачкога, преминула је у млађаноме добу своме, у 28. години живота свога 7. септембра о. г. у 3 часа ио подне после дуге и тешке болетице, којој је лека тражила и у купци Глајхенбергу а 8. сеитембра после иодне отпратисмо је гробу хладном, црној, тужној раци Покојница беше и као мати и као суируга свагда примерна и добра а као домаћица свагда весела, увек гостољубива, ирава сриска понадијадомаћица Па са тих лепих врлина беше покојница врло уважена и иоштована, игго сведочи и оно саучешће месног и страног гра ђанства, које се у великом броју искупи, да поштовану покејвицу гробу хладном испрати, Беше она и образована и узорита Српкиња и као такова суделовала је живо при оснивању меленачке женске добротворне задруге те је млого допринела, да се иста задруга остварила и да јача и напредује. Таквој узор попадији,

таквој добррј суирузи и врлој Српкиљи рецимо и на овом мссту: Црна земл.о не буди joj’ те шка! а сномен ћс вечан јој бити међу свима и код свију, који је знадоше и познадоше! Нека је мир иепелу п.сном! Кличе јрј и на овом месту: Браца Стева. f Султана Миличића рођ. Нинића супруга нашег поштованог грађанина Илије Миличића преминула је 15. (27) септембра о. г. у 37. години живота свога, оставив за собом још троје неудомљене деце. Беше добра и родолЈубива Српкиња и примерна мати и домаћица. Нека је Бог нрими у рајске насладе! t Ђорђе Ракић. Једног од најродољубивијих и најинтелигентнијих трговаца новосадских а можемо казати и српских, у последње време администратора листа „Браника“ Ђоке Ракића нестало је међу живима. Преминуо је у својој 55. години 6. (18.) сегггембра и сахрањен је уз ошпте саучешће свог интелигентног глађанства новосадског. Лака му била црна земља! t Мита Вулко, 5.(17.) сеитембра о. г. опростила се од нас живих једна нрло поштенадуша; а то је Мита Вулко књиговођа штедионице чачанске а родом из села Батајнице, близу Земуна. Покојни Мита беше интелигентан и врло родољубив Србин Као начелник батајнички иодигао је угледно школско здање, које и данас краси то убаво сриско село, и чинио је млога добра опгатини и појединим сељанима. Нека му је вечна усиомена међу нама! Коста Жегарац ц. и кр. каиетан у миру иснустио је своју иоштену србинску душу 10. (22) августа о. г. у својој Gl. год. живота. Нека га Бог нрими у рајске насладе!

ЈАВНА ЗАХВАЛА.

Добротворна Задруго Српкиња Новосадкиња! Искрена вам хвала на големим жртнама, које сте принели на лфтвеник моје среће и моје будућности. Ви сте заиста оиај чисти извор, који ме је напајао и кренио онда, кад ми снага малаксати хтела, те сте ми тако ојачали крила, да слободније могу иолетети на широки свет. Ваше милосрђе без престанка напаја сла бачке биљке, као свежа јутарња роса, јер се свагда држите Спасител»евих речи : „Оно што чините једном од мојих малих то чините и мени самоме“, Живела дакле још много и дуго себи на елаву, човечанству на корист. 11. Сад 1893. год. благодарна: Анђелија Новаковић оеиособл.ена учит. жен. руч. рада и кућарства.

ОДГОВОРИ.

Гд. Н Ј, Н. Бањалука. За девојком која преврће вером, није вредно туговати.

160

Сриска Манастирска ШтаЈгпарија у Новом Саду

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10.