Женски свет

љање рибе, као што је н. ир. харинга, па и наша еува риба. Колико се потрогаи за прављење еоде, која ее у великој мери троши ири ирављењу стакла, сануна; и колико још других равних заната пма, који троше силиу со. Домаћица, кад јој треба соли, пошље у дућан на куии; и не мисли, за какве се још друге ствари со употребљује. и пе мисли, од куд се та силна со добија. Држи мо, да неће бити згорег, ако о томе овде неколико речи проговоримо Свака домаћица зна, да кад се со метие у воду, било у ладну, било у топлу, да те соли нестане у води, а вода буде слана Со се у води раствара. Исто тако зиаде свака домаћица, да ако се јело од нодне, у вече погрева,*да је то јело опда много сланије но што је било. Ако је већ na подне било јело доста слано, у вече ће бити преслано. Што вода већма уври, биће тим сланија. Ако саевим уври, остаће нам она. со, коју смо у њу метнули, кад смо је носолили. Море је велико. У морској води има доста растворене соли, зато морска вода и није питка Кад морска вода, било из каквог узрока, усане, остане она со, која је у њојзи била, растворена на земљи, и вре меном ју друга земља покрије. Ето где имаде соли. У мору и у земљи. Или још тачније, у води раетворена и из воде исушена. Па зато и има иоглавиго два начина по којима се добија со: или се добија из воде, или се копа из земље. Соли има по читавом свету. Како ће људи вадити со, из воде или из земље, зависи од гога, како се она у дотичном пределу налази. У Европи има земаља, које леже покрај мора, а има других, које су далеко од мора. У ошш ирвим ће вадити со из мора, а ове друге ће морати тражити со из земље. Најлакше би било вадити со из воде тако, кад би се така слана вода метнула на ватру да уври, на да нам опда остане со Али из морске воде би тако морали истерати мпого воде, иа да мам остане мало соли. Тим начином би нотрошили ви ше огрева, него што вреди со. За то су

се људи довијали разним иачинима, да што јеФтииије могу со добити У евроиским крајевима, земље, гато леже око ередиземног мора, ваде со из мор ске воде; дочим оне земл»е, које су да леко од мора. ваде со из земље. Со је дакле така ствар, које има ио читавом свету. Кад је ваде у пределима око среди земиог мора из морске воде, да не бп силан огрев потрошили, људи се иепомажу сунцем и жарком врелипом, која у оним пределима влада. Знамо да he и код нас лети вода. која стоји у каквом плитком суду преко дан на пол.у, од оне сунчане жеге да усане. На ти људи тако разлију морску воду у шштке каиале, гато иокрај мора исконају, и у које пронуштају морску воду. Врући ветрови који чак донде допиру из жарке Африке потпомажу већ и онако доста врућ ваздух, који је тамо, те тако силна вода усише у тим каналима, а со се згушњава, вода постаје све сланија Они пепрестано ироиуштају све нову и нову морску воду уиутра у каеале, вода све усише, а соли је све више у њој. На гдекојим местима не морају то пропуштање морске воде никаквим справама да чине, него море само ироиушта воду у канале кад расти, а кад опада, људи затворе канал, да вода не оде натраг. Јер као што ће бити познато, море надолази и опада, вода се у њему наднмље и сиушта, као човечије груди, кад дише. Кад надолази вода морска, зову то у оним крајевима плиме, а кад одилази, осјека Дакле то људи, тамо где могу, унотребе на своју корист а где не могу, као н. пр. тамо, гдс је нлима сувитпе велика, тако да би им сву досадашњу муку опет натраг у море однела, ту иодижу бедеме, и другим начпиом пропуштају иову морсху воду у канале. Канали су оваки испреплетани, и има их силесија, и претварају се час у повеће баре, час у читава језера, куда та вода, што је већ доста иаиуњена сољу, одилази, иа се тамо со на миру сталожи, Ово сталожење не бива тако, као кад се какав мутљаг сталожи, него на самој води почиу се правити ситна зрневља соли, нравилног

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 2