Женски свет

КАКО УТИЧУ ПРИМЕРИ НА ВАСПИТАЊЕ?*)

Васиитање је полазна тачкаобразовања. како код појединога човека, тако и код читавих народа 0 томе ћемо се најбоље уверити, кад помислимо, како је, од најстаријих времена, иод старешинама ва,с* питаним, код којих су врлине развијене биле и народ наиредовао и у доброме се усавршавао; а напротив, код оних поглавица, који пороке негују, биће посљедице развратнога делања њиховога, кад-тад ко начна иропаст својих потчињених. Запитаћемо се дакле, како ћемо ми васпитање код наших млађих развијати и утврђивати, кад је то тако важан Фактор образовања, иа и среће људске. Овде ће нас историја најбоље посаветовати, јер она је учитељица живота, која нам истиче дивне карактере славних мужева, у којима се огледа храброст, самоирегоревање, љубав за веру и народност и друге овима сличне врлине; но међу овима се често нађе и која тамна тачка, што нам казује гнусно дело каквог невернога сина отаџбине или народа свога. Но главна задаћа исгорије у овом случају је та да нам каже, како су се ове врлине у народ пресађивале, и којим начином су оне утицале на остале? 11a да видимо дакле, како и чиме се уираво васпитање развија? Ма да смо наиред иеторију, као најспособнију за овај пример узели, ипак ћемо на прво место ставити највиши у.зор свију врлина, Спаситеља нашега. Исус Христос, који је себи за задаћу узео, да хришћанску веру по свету рашири, за живота свога, је много говорио, много приповедао и људе о свему уверавао, што се има у будућности збити. Неки људи и породице, које су имале у њему велику веру, дали су се оним речма и приповедањем на ирелаз у хришћанску веру приволети. Но тек онда. када је Исус својим чудесима, својом муком, натњом и страдањем, иа чак и својом смрћу доказао видљиво, примером све, о чему је говорио, онда су врло многи исиунили жељу Спаситеља: и примили његову веру, енаеавши се тиме од извесне пропасти, у коју би *) Ово ј« један извод из школске задаће, које иам је за јавност уступио наставник г. Мита Кадић

због своје веслоге и веровања у разне богове, зацело носрнули. Питајмо се даље чиме се је васпитање у старих Грка, после њиховога нормалнога пада иовратило? Нашло се племенитих људи, који су својом жртвом народ од те душевне смрти спасли. Таки је био Сократ, велики мудрац грчки. Помислимо, колико је он труда иолагао, да младеж свога рода од зла одврати, видећемо, да се племенита цел његова рада и напора тек онда остварила, када је морао мученичку чашу отрова за своје добре жеље и намере да испије. Грци дирнути примером смрти Сократове, после увидеше, шта је тај нлеменити човек имао на уму, и пошли су његовим кораком. ТТТто је Сократ Грцима учинио, то је Римљанима Веспазијан и Трајан, а Србима Немања и св. Сава. До Немањине владе је наш народ због неслоге и неваљалства својих кнежева и сам рђаво радио и своме паду се клонио; а кад се појави ова светла звезда на небу сриске историје, која је нримерима свога васпитања најлепше врлине у своме народу будила, како је онда Србин кбракнуо? Није ли ово леп пример, који је код простога народа морао бити од великога утицаја, када је Немања своја два брата, која су га из зависти скоро живота лишили, к себи примио и с њима пријатељски живио Та он је свакад по примеру Христа Снаситеља пред скупљеним иародом започињао своју беседу речма: ~Мир вам“, а завршивао благо говорећи : , Љубите брат брата, јер ко не љуби брата, не љуби Бога.“ Па и св Сава је за живота свога живим речма и делима, као најдивнијим примерима развијао васиитање, а усавршавао је највише свој народ у љубави према својој вери, најлепшој врлини, која човека краси. А после смрти је оставио школе и цркве, најлепши аманет својим потомцима, као средство, којмм ће се даље неговати оно благо, што је заметнуо, и да се тим начином његове жеље не осујете. Па је ли остао Србину гроб св. Саве спомен на

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.

21