Женски свет

С У рудари. Они, који рију по утроби земљиној, најбоље осећају ништавило чове чије. У мајданима, где се вади со, нема тих опасности у оној мери као у другима, ту је све лено високо, блистају се ходници, собе, дворане, канеле. Све је то пространо, раденици раде без великих тешкоћа. Сви ти ходници, собе и дворане постале су тако, што се со непрестано вади; тамо где се извади остане шупљина, ако се вади правилно, и шупљина ће бити иравилна, по вољи им је дакле направити, дугачке ходнике, собе или дворане. Има мајдана где су већ на све стране повучени ходници, и из њих је со извађена, па су онда морали дубље ићи и тамо нове ходнике и собе иравити, има и такових мајдана, где су већ три четир пута дубље ишли, тако да они као кућа од три или четир спрата у земљи. Наравна ствар, да не копа сваки тамо где хоће и колико хоће, ту радњу воде људи, што се у том послу разумеју, да се неби ти сиратови норушили. Доле има и коња. који ону одваљену со вуку кроз ходнике до места, куда се напоље износи из мајдана. Тамо се доле со већ тако обради, као што је носле у оном великом грумењу у соларама виђамо. Мајдана, у којима се вади каменита со, има у читавој Европи; но нису сви мајдани једнако богати. Од најзнатнијих су

они мајдани оспод варошице Вјеличке, па онда испод Бохније, fo6e у Галицији). Даље су богати мајдани код варошице Штрас Фурта у Немачкој. На другим местима има такођер богатих мајдана, одакле се со вади, као што је око Ишла, Аусе-а, у опште у тој окојшни горње Аустрије, Штајерске, Салц бурга, али се тамо не праве мајдани као ови до сад описани, да се унутри копа и износи готова со наиоље, већ се само уврте цеви унутра, док се не дође до сојш, онда се сипа вода, која со раствори, и напуни се сојш, колико је год може поднети онда ту воду шмрковима опет извуку напоље, па грејањем изваде онда из ње со. Осим ових до сад споменутих мајдана, морамо споменути и доста богате мајдане у Угарској, и то у мармарошкој жупанији и ио читавом Ердељу. Из свију тих мајдана вади се годишње силна со, и разноси се у све крајеве света. У Европи се годишње извади, које из мајдана, које из мора и из сланих извора, око 35 миЈшјона метарски центи сојш. Од те силне соли мали део иролази кроз прсте домаћица, а велики део се употребљује на разне занате и за прављење соде. Со је у великом поштовању била већ и код старих Словена, као знак мира, љубави и пријатељства, а и данашњи словенски народи износе иред госта „хљеб и со“. JLa —.

J ЕДИНЧЕ.

пустише га у гроб хладни, има томе много лета; Много горких дана прође поврх овог грешног света. Спустише га у гроб хладни, то му беше и крај свему, Али у гроб не спустише болно срце матере му. Спустише га у гроб хладни, све га живо заборави, Само тужна мајка плаче и на санку и на јави. Спустише га у гроб хладни на дно срца мајке то је, Сан јој дође, оно дође ... грли, чедо своје. Ą. А. П.

ЖЕНОКИ СВЕТ. Вр. 2