Женски свет

Овамо тече дакле гвожђе и камен, а онамо горе непрестано досинају, тако, да, та пећ никад не престаје радити, дању и ноћу, радним даном и свецем, увек се тамо тоии, докле год пећ може да издржи. А то бива од прилике B—lo8 —10 година. Кад пећ изда, онда је сруше, па зидају нову. Тим начином се добија ливено твожђе. Оно је понело собом из пећи много угља, измешало се и са нешто истонљена камена, па је крто, може се чекићем разбити. Од њега су ливене наше гвоздене пећи, гвоздени стубови, разна постоља за машине, они дебели гвоздени лонци, табле гвоздене и још много друlo. Али ништа се од њега не може направити, чиме се сече, што се таре, окреће, од њега није направљен ни један део какве машине, осим иостоља, на коме справа лежи. Кад се те ногаче гвоздене, или ливено гвожђе у другчијим пећима поново истопе, па се врелим ваздухом одвади угаљ, а после тога јаким ковањем или гњечењем, истерају или изгњече они остатци камена из њега, онда се добија ковано теожђе и челик. Челик постаје,, кад се радња пре прекине кад дакле мање угљ одвадимо, а ковано гвожђе, кад више угља одвадимо. Од воље нам је дакле, да из оних ногача нравимо или челик или ковано гвожђе. Они занати, који са гвожђем раде, раде то или чедиком или кованим гвожђем. Све што ковач, бравар изради, може израдити или од кованог гвожђа или може од челика. Челик може да иостане и ме кан, а може и врло тврд и крт. У гвожђарницама се иродају гвоздене осовине за кола, шине, жице гво здене, танке плоче гвоздене (црни блех). То је све прављено од кованог гвожђа. Оне друге гвоздене ствари, као ножеви, сикире, ашови, будаци, маказе, игле и још многе друге етвари што треба да су врло гврде нрављене су од челика.

Врло је занимљива и Фабрикација иојединих гвоздених предмета ; али није уједно и тако ироста. Шиваћа игла н. пр., која је сад врдо јеФтина, мора у Фабрици да прође кроз много руку, мора њих 10 раденика да на њојзи 70 разних послова раде, додавајући је један другом, па кад je све руке прогала, онда је тек готова игла. Али с тога је Фабрикација брза, јер тако може да се за један дан у Фабрици направи 48,000 комада игала, док онда, кад би сваки раденик сам сву иглу израдио, не би могао више направити од 200 комада. Из овога се види, да је подела рада много пробитачнија и да се много више уради опда, кад се зна. шта је чији посао Од утрошеног рада зависи и цена саме ствари. Један килограм гвожђа, н. пр., кошта у дућану неколико новчића, док килограм злата иде у хиљаде Форината. Па опет човек радњом може да дигне цену и самоме гвожђу, јер кад би се од тога килограма гвожђа израдила сама вита пера (Федери) за џепне сагове, оида би тај килограм гвожђа у цени далеко еад машио вредност злата. Од челика се и разно оружје ирави. Из наших народних несама знамо за Новака ковача, који је таке сабље правио, да је њима и наковањ иресекао! Даље се често спомиње и сабља „димишћијаА А ~димишћије“ су биле из Дамаска, које је место онда у разним гранама индустрије, особито у гвозденим стварима, на великом гласу било. У данашњем веку је гвожђе господар у индустрији, у земљорадњи, у свему. Па у славу гвожђа и његове велике унотребе у овом веку иодигао је Ајфел у Паризу, о прошлој изложби гороетасан сноменик, кулу од самог гвожђа, 300 метара високу тако звану „Ајфелову кулу“, која ће још за дуго времена бити сведок човечје вештине и његовог ума. 1 Ла —.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр, 3.