Женски свет
ЗА ДОМАЋИЦЕ.
Српски учитељски конвикт у Новом Саду доврпшо је своју Tpeti у годину спреме и кздао је рачунски извештај за прошлу 1893. годину, из кога се види, да у том друштву има уписано 122 редовна члана (учитеља), од којих је б умрло, 6 иступило, а б због неуплате је оптужено, који се по томе могу сматрат-и, да су иступили, те онда има редовни за уплаћивање још 106 чланова. Потпомажући чланова уписано је 94, од којих је само 1 члан напустио своје обвезе и иступио, а бО њих су већ исплатили сву своју чланарину, а остали уплаћују редовно са врло малим изузетком. Друштвено се имање иоказало на крају 1893 год. са 21,272 ф. 72 н. У најновије доба добило |е ово друштво новог легатара Покојни грађанин земунски Лука НиколиЛ оставио је овом друштву 300 ф. које је његова супруга Неда већ уплатила, а добило је и два нова потпомажућа члана г. Дра Љубомира Радивојевиба из Каменице са 150 ф., г. Пају Урошевића из Г. Ковиља са 50 Фор. и винковичку штедионицу са 50 ф те које с тим, које с новим уплатама чланарине повисило се имање овог друштва до 1. марта о. г. ио нов. кал. на више од 22,000 ф.
Споменик Војиславу Илијбу. У Београду се склопило друштво књижевника и пријатеља покојног В. Илијћа, који су издали проглас на народ српски с позивом, да се куие прилози за подизање сиоменика покојнику Председник је истом одбору Др. Змај Јован Јовановић а бла гајник г. Милош Валожић књижар, коме треба слати новце.
Бссиљак је наше најмирисније цвеће-, њега треба да има свака кућа, јер он јс и свето цвеће, од њега се праве ките за пошкропавање водицом, он се у божићни колач меће, њиме се и иконе ките и наше жене га у рукама носс, кад год пођу у цркну. Босиљак се сеје семеном марта месеца. Он воли толлу земљу и сунчану страну. Њега посеју прво у лонац, па кад никне, пресађује се у башту, ал тек кад отопле дани. Земља је боља песковита него масна. Он воли млого воде, за то се мора често заливати. Босиљка има круина и ситна листа, онај ситнији је и мирисавији; а има га с белим и плавим цветом Ко какав воли, нека у семенарама таког иште.
РАД ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.
Турско Бечејкиња.
Извештај управног одбора Т.-бечејске добротворне Задруге Срикиња, поднесен главној скупштини 17. Фебруара (1. марта) 1894. Славна скупштино! 1893. година је друга година оистанку ове задруге. Ове године имала је Задруга 30 редо’ вих и 34 чланова потпомагача. Редов)ш чланови беху: 1. Кат. Стојковића, 2. ЈБуб. Подгорчићева, 3. Даринка Ранковића, 4 Даринка Малетић, 5. Ангелина Шићаревића, 6. Милка Миловановића 7. Мила Поповића, 8 ЈХенка Поповића, 9. СоФија Нићина, 10. Даница Радивојевића. 11. Ефимија Рајевића, 12. СоФија Стајића, 13. Ката Максимовића, 14 Мара Давидовића, 15. Даринка Неранџић, 16. Ана Рајзер, 17. Ана Капића, 18. Јелена Рајевића, 19. СоФија Јанковића, 20. Наталија Јаковљева, 21. Јудита Николића. 22. Теодора Сивчева, а на иочетку ове 1894. године уписаше се још за редовне: 23. Катица Рајковића, 24. Тинка Рајковића, 25. Бојана Васића, 26. Мара Димитријевића, 27. Милка Белића, 28 Ленка Влашкалића, 29. Анка Јанковића, 30. удова Мила Поповића. Потиомагачи беху : 1. Прока Цуцић, 2. Кал ман Штајнгаснер, 3. Т. Конц 4. др Фердинанд Мителман, 5. Миша Маркуш, 6 Младен Боберић, 7. Сереиа Шољмошева, 8. Клементина Милерова/ 9. Стеван Ранковић, 10. Ђока Ничолић, 11. Шарлота Дрндарска, 12. Ема Тосеги, 13. Катинка Пунај, 14. Шарлота Урбанова, 15. JI.
Варадијева, 16. Велислав Јовановић, 17 Драга Гавриловића. 18. Паула Бизекова, 19. Т. Сечанска, 20. Мила Ранковића, 21. Ирма ЈакабФИ, 22. Теодора Павловићева. 23. Катинка Недељ ковића, 24. Вилма ИштванФијева, 25. Јован Бишиц, 26 Анка Петровића, 27. А Каракашевића, 28. А. Арацкова, 29. Кајзер Лајош, 30. Елиза Костовића, 31. Б. Самекова, 32. Марија Мак, 33. Ана Предраговића, 34. Марија Урбанова. Редовна чланица ове задруге Mapuja Докторовибка је 26 марта 1893. годинс умрлн; она беше узорита супруга, мати и Српкиња и врсна чланица ове задруге. Заслужила, је да јој се име са сваком чашћу и иоштовањем на овоме месту спомене, да јој чланице устајањем одаду последњу иошту и да јој рекну: „Бог да јој душу прости!“ Задруга је у минулој години била иозвана од в кикиидске добротворне задруге Српкиња на светковину њезиног 20-годишњег опстанка, која је свстковина одржана на ђурђев дан Но околности нису дозволиле, да задруга лично или по изасланицима заступљена буде, с тога је наша задруга ову свечаност иоздравила брзојавним поздравом. Прогале године је наша задруга на жалост опет имала прилике да иокаже, шта може. Тада је српска општина Ђашахид пожаром претрпела грдни удар, многе куће идгореше, многа сиро тиња оста без крова и крува
Бр. 3 ЖЕНСКМ СВЕТ
41