Женски свет

нутак обавити, кад би му се така песма | отпевала. А кад би се умолили, за цело би то с драге воље учинили. Матере би ваљало да све што је овде наговештено, и оно што је може бити овде У Нов. Саду.

изостало, па их сама деца на то сете, ваљало би да прибележе, па да пошљу коме који је до сада већ то скупљао, или да пошљу и нотписаноме, који ће им и за најмањи прилог захвалан бити.

Александар Joрговић.

ГЛЕДАЛА САМ ДУГО.

сунце, на заходу седа, ЖСетно моје око за њиме погледа. оног брега доле у дољину. . . Гледала сам дуго у ону празнину. Стварала сам слику из прошлога дана Где ми сада око гледајући сања.. . Где с’ мирује вечно, где се ништ’ не креће Вела Црква.

Само ломно дрвље, или сухо лишће. Где славујак сетно кад и кад заиоји А кад и кад дремљив више грања етоји Где, птвчице мале из далека лете K’o из неке праве разбијене чете... Где нечујеш радост, само тешке вајке Ох, гледам га, гледам, гроба, моје мајке

Љубица Стојановићева.

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ШКОЛЕ.

ИЗ ДРУШТВА.

Школе у митроиолији карловачкој. У uo следњој седници народ. цркв. Школског Савета од 28. 29. и 30. марта о. г ирочитао је заменик гл. школ. реФерента г. Никола Ђ. Вукићевић онширан извештај о стању српских основ. народ. вероисповедних школа у овој митрополији од 1880 - -1891/2. школ године По ток извештају било је на крају школ. 1891 —2. г. у овој митрополији свега: 413 срп вероисповедних школа са толико наставника и то: 315 учитеља и 98 учитељица. У свакидашњу школу ишло је те иоследње школ. године: 29 094 деце 7 а у повторну нешто преко 6000 деце, а било је за школу способне деце, оне што спадају на обсег вероисповедних школа, само у бачкој, темишварској и будимској дијецези (изузимајући оне дијецезе у Хрватској и Славонији) за свакидашње школе: 35*771. аза повторну у горње три дијецезе: 13-976 деце. По томе дакле није полазило школу свакидашњу, у горње три дијецезе: 9000 деце; а повторну: 8000 деце, а то је доста жалостан знак нашег мара за школу и просвету народну. Друштво св Бида. Наша браћа Хрвати основали су пре кратког времена у Загребу школу за глувонему децу. а ове године саставили су друштво св. Вида. које има да се брине, да добију и слеиа, деца своју школу, те да се не потуцају од немила до недрага и ова сирочад, него да се изуче и спреме, да сами себе издржавају и човечанству и народу од користи буду. По попису од 1890. г. нашло се у Хрватској и Славонији 2938 слепаца Срба и Хрвата, те јехришћанска и човечанбка дужност, да се постарамо

и за ове несретнике, да боље и угодније нроводе свој век и живот. Друштво св. Вида има за то већ одобрена правила и иозива грађанство српско и хрватско да се уиисују у то друштво или да прилажу добровољне прилоге, пошто ће ее ту учити слепци српске и хрватске народности из ове земље и то деца и одрасли за сад. У чланство се прима сваки, који годишње плаћа 2 ®op. а. вр. Ми позивамо и наше Српкиње, којима јеБог дао да могу чинити добра у новцу, да потпомогну ово хумано друштво наше браће Хрвата. Правила тог друштва, могу се, на захтевање, добити од тајника истог друштва г. В. Бека, у Загребу, Влашка улица бр. 62.

Српски митрополијеки збор. Већ од прошле године сирема кр. уг. влада један законски предлог, но коме би се завео у ужој Угарској грађаиски брак (венчање пред иолитичним властима); државио вођење црквених заиисиика (матрикула); рецеиција Јевреја (да имају и Јевреји сва црава као и Хришћани у законодавству) и слобода вероисаовести (да може сваки исповедати веру коју хоће и да може бити и без икакве вере). Ови законски предлози узрујали су духове у великој мери: једни сеизјављују за исте, а једни су јако противни томе закону. Међу противницима су сви рим. католички епископи и све њихово свештенство и велик део народа, сви Румуни и сви Срби правосл. вере, па и сви Словаци; а за предлог су већином Калвини, Лу терани и Јевреји. И једни и други скупљали су се

ЖЕНСКИ CBET. Бр. 5