Женски свет

озледе најмање види мати, а те са дегетом све већма расту, и можда би због њих имала мати још већма узрока да плаче. Вато матере, не забрањујте вашој деци игре, него их сами још на. то упућујте. нека се макар под надзором старијих играју, нека деца своје детињство весело проведу. МилиЛевиЛ вели у своме делу „Живот Срба сељака“ ово: „Збирајући разне народне обичаје, ја сам увек с особитом иажњом мотрио на оно што носи на себи неки васпитни карактер; рад сам био да ириберем све радње и обичаје, који би се у неку руку могле сматрати као учионице, кроз које чедо народно пролази почињући од колевке иа докле не уђв у сва своја ирава и дужности у друштву. Радећи тако, ја сам се врло често устављао пред играма народним, као обичајима и радњама у којима је велика васиитна сила. и Ове истините и важне речи тога вредног књижевника показују, како му је широк и оштар поглед на свима врстама ње гове књижевне радње. Он је први изрекао, да треба прибрати све радње и обичаје „од колевке , иа докле не y fje у сва своја ирава и дужности у друштву а . Ми ваљда за тај посао још нисмо до* спели, али кад доспемо, имамо већ готов задатак, кога нам ваља израдити. Други народи су екуиили радње и обичаје своје „од колевке иа до краја. и Тек што мало дете почно да миче рукама, а мати му узме ручице па га учи „таши таши танане, и свилене мараме.“ Па га онда учи „ту пије зец воде.“ А кад већ мало ојача онда „мота баба кануле. и После дође време да му зуби нођу, да почне дубити, да полази ногом, за свашта има мати умилних речи за своје детенце. Па колико тек песмица има, којима мајке своју дечицу уепављују. Кад деца проговарају, а мати му отво ри књигу, па му нрстићем показује „а, бе, це, де, мачка преде, мачак мота, око плота, а мачићи гледе.“ Што дете бива веће, тиме настају све друге и друге забаве за њега, ноказују

му животиње, и за сваку има или несмица или изрека. „Бика бика воленика." „Пусти пуже рогове.“ »Милила бубица“ и још млого других. Не могу на овом месту сваки ступањ детињег развитка ни споменути, а још мање шта при сваком стунњу детету говори и пева. Колико и каквих обичаја, пееама, говора има при разним цриликама, о материцама и оцевима, кад се Божић приближује „У Божића три ножића.“ „Божић Божић бата.“ 0 бадњем дану како „коринђају“ колико и како учествују деца у божићњим обичајима, несме ири ношењу вертепа; бацање ораја, здравље и весеље, игре с ораси. 0 Ђурђеву дне и другим свецима обичаји. Кад дете већ доспе у то доба да може да трчи, онда долазе разне игре, које се са њима заједно развијају и постају са његовмм узрастом све заилетеније. Код тих разних игара има и бројаница; ако хоће деца да играју н. ир. жмуре, а опи говоре разне бројанице, које одређују, ко ће са жмурењем почети. Из овога до сада само летимице сиоменутог могу матере видити, шта спада у обичаје и радње „од колевке “ Млого је од ових радња и обичаја већ скупљено, и то већином почињући тамо, кад су деца одрасла, кад почињу да се играју. Млого пак још није скуиљено, а то је већином оно. што спада у оно доба детиње. кад су деца још у колевци, кад ночињу ходати. А то би све ваљало скупити. Напред сам споменуо, да би гоме могле најбоље матере приномоћи. Има коп. нас матера, које би не само могле записати оне стихове или речи, које се малој деци у разним приликама говоре, него би могле и игре дечије описати. Најтеже је са играма, које се уз певање играју, јер ту није довољно описати игру како се игра, нити исписати стихове, који се певају, него треба и записати како се пева, а то се може само нотама забележити. То је већ мало тежи посао, за то није довољно знати само свирати. Али у већим нашим местима има томе вештих људи, за које то није никакав посао, који ће то за један тре-

Вр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ.

73