Женски свет

сам се још радовала, што ћу га опростити бар једне бриге! Нисам ни мислила на то, да ћу тиме убити своју срећу! Но то је одавно било ; сад већ није вредно трошити речи о томе, него да нређем на мој брачни живог. Већ на нрвом кораку сам наишла на сметње. Кад ме је Марко носле венчања одвео својој кући, нико ме није дочекао добродошлицом само једна стара служавка, која ме ie неповерљивим погледом пратила. Сва претрнух кад видех овај дочек; но Марко виде моју забуну, па тужно осмехнувши се рече : „Немој се жалостити Љубице, кад се удовац жени, не може ни бити весеља, доцније ће већ боље бити. А ова добра старица је дадиља моје покојне Даринке, она ће остати у кући код деце.“ Сиромах човек и не слућаше, какву ми рану зададе овим речима. Он даклем нема иоверења у мени, он не сме мени да повери децу, него овој страној жени. Ово ме је заиста још више изнена дило. Запигах за децу. На то ће стара „баба Перса 44 , тако је зваху деца. својим крештећим гласом: „Па валда тек не мислите, да ће сирота деца с раширеним рукама истрчати пред маћеху? Послала сам их код њихове бабе, нека нроведу тамо још који дан, наживиће се иосле доста код маћехе. а Иосле ове речи бризну плакати, еномињући своју пређашњу госпођу, но не могох више разумети, само : ~сирота Даринка, да може сад устати из гроба, да види, како се брзо нашла заменица!“ Ја се стресох и не ироговорих више ни речи. Ето тако се започе мој брачни живот. После две недеље доведоше децу. Мушко од пет година и девојчицу од три године. Срце ми јаче закуца кад их видех, јер беху то два мила анђелчета; хтедох их загрлити, но они се отимаху и прибегоше мајци, која их је довела. „Још вас не нознају" извињаваше их мајка. „Нека, ми ћемо гледати, да се што ире упознамо, ]елте дечице?“ Дечак ме гледаше с неповерењем а девојче се осмели и приђе ми. Но мајка је отрже: „Молим вас“, рече осорно, „не мојте само у мом присуетву правити таке сцене; извинти“ дода мекшим

гласом, кад виде да се Марко намргодио, „ја не могу још никако да се утешим за мојом кћери, па —“ и бризну илакати, а деца се још већма ириљубише баби. Ето на тај начин се унознах са својом пасторчади. После два дана оде баба и ја остадох сдецом, Мишљах, да ћу сад задобити њихову љубав, на им стадох угађати, с њи ма се забављати, и већ се поче топити ледена кора са њихова срца, и ја се почех надати, да ће малише заборавити и свој велики губитак и да ће у мени гледати своју мајку. Да тагате наде Што год ја својом љубављу, својим пожртво вањем задобијем, све ми поквари бабаПерса. У колико их ја придобих за се, у толико их она отуђиваше. Потужих се Марку; он ми рече, да ја мемам начина с’ децом, да их само кварим! То беше прва распра измеђ’ нас После неколико недеља бејах нринуђена, да одлучно захтевам, да се баба-Перса уклони из куће, на што се Марко страхо вито разљути. „Зар ја да отерам са свога ирага дадиљу моје добре Даринке, коју ми је она још и на самрти препоручила, једину заштитницу моје јадне сирочади, која их чува од твога чуда и пакости! 1 * На ове речи се скамених! Ето, то ми беше хвала за моје пожртвовање. Предадох децу баба-Перси и не разбирах више за њих. Но брзо се нокајах! Једног јутра прођох поред дечије собе и зачух илач детињи. Кад уђох унутра, имам шта видети. Баба Перса, та поуздана особа, којој се иоверила деца, узела малог Милана, на га бије немилице, зато што је просуо ма ло млека на хаљиницу. Отргох јој дете из руку и заповедих, да одмах одлази из куће. Кад се Марко вратио кући, испричах му све што се догодило, но он ми одговори, да се већ срео са сиротом бабом и да му је испричала. „Јадна моја сирочади, тешко њима у чије су руке упалиО На те речи и ја нланух и гако се изроди свађа изме* ђу нас. Доцније је све горе било. После одласка баба-Персиног деца се све већма иривикаваху мени, а ја их неговах, што сам боље могла. Већ се и Марко умирио и ја се иочех надати, да ће

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ.

77