Женски свет

бити већ једеом краја мојим патњама, и невољама Но на брзо се уверих, и то на грозан начин, да сам се преварила Једног јутра пробуди се мали. Милан и жалосним гласом ме викне к’ себи Кад му се нриближвх, имам шта и видети, дете сво у ватри, ручиде и образићи му све пеку. Ја одмах поручих по лекара, Марко пак оде од куће и набрзо се врати с баба Персом. Лекар чим прегледа дете, рече, да нашу Надицу ношљемо куда, затим препише лекове и рече, да се строго иридржавам његових нареда ба, јер је дете добило диФТеритис. Једва се одржах, да гласно не вриснем. На дицу одправих мојој матери и сад иочех најсавесније да вршим лекарове наредбе. Но тек сам му ирви лек иружила а Марко ме сурово одгурне од постеље детиње и рече, да се не грудим, кад га нисам умела сачувати од болести, нећу га умети ни неговати. Баба-Перса ће га већ над гледати. Несвеено, без и једне речи се окретох и одох у моју себу, где сам остала цео дан седећи на столици. Тако ме затече лекар, доброћудан старац, који је дошао да види малога болесника. „За име Бога, Ј рече старина с’ прекором „зар ви нисте могли мало боље нопазити на то дете, место да иазите, да се моје наредбе тачно извршују, а ви седите овде, и не бринете се ни за пгга; а она бабетина

седи im баје и врача, место да му даје лекове. Морам вам искрено казати, да је стање детиње врло опасно и да ћемо га с’ тешком муком избавити.- 4 Ове ме речи освесгише! Сад тек уви дех, да сам пренебрегла своју дужност. Сад сам се тек освестила, те брже отрчах у собу детињу и остадох целу ноћ. Баба-Перса изађе мумлајући а Марко стиже кући из звања, стаде ме терати од постеље детиње, али ничим ме не мога одвратити од моје намере. Т*ри дана га неговах тако с’ највећим пожртвовањем. али беше већ касно ! На мојим рукама издахну невино детенце! То беше жртва наше размирице, јер лекар ми рече, да би се дете можда могло избавити, да нисам оно по дана пропустила, и да га нисам зато вре ме оставила у баба Персиним рукама. Највеће очајање овлада мноме, но помоћи се није могло. Саранисмо јадну жртву! Ето видиш, ово су последице оног неноверења, с’ којим се обично предусрета маћеха. Унесрећи се и она јадница, која је прииуђена, да се ода на тај тежак позив, а највећма се унесреће .јадна дечица, којима се улива у срце неповерење снрам заменице њихове мајке. А сад збогом! До ста те намучих оиисивајући моје јаде, а сад гледај, ниши ми што пре о твојој срећи и остај здрава, твојој Љубици.

ЧИТУЉА.

f Анђелија Михајловић рођ. Балга. Наш поштовани старина и ирота овдашњи г. Павао Балта и наш нријатељ и учитељ овдашњи г. Љубиша Михајловић изгубили су, први своју добру ћерку, а други своју милу супругу Анђелију, у њеној 37. години живота. Анђелија је била добра и иоштена душа и њен прерани губитак изазвао је овде опште саучешће, које се и иоказало на оном лепом и многобројном спро воду, што је обављен 20. априла о. г. За њом плачу иоред оца и мајке мужа и брата још и четворо нејаке дечице. Нека је покој души на шој Анђелији! f Пулхерија Муачевић рођ Миланковић из Осека, преминула је 10. априла о г. у својој 75. г. живота. Беше ваљана Срикиња, а rio че ститој деци види се, да је била и добра мати. Лака јој црна земља била!

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ.

Све за народ. Приповетка Марка С. Поиовића-Родољуба учитеља и ђакона у Фочи. Трошком дабро боеанског митрополита Георгија Ни колајевића. Цена 25 нов. Српска Манастирска Штампарија у Нов. Саду 1894. Наш млади књижевник и песник, који се и у нашем листу чегиће јављао кад иесмом, кад чланком. нам је у овој ириповетци једну лену слику из босанеко-херцеговачког живота, која је пристала у сваку кућу и из које се лепом иримеру и обичајима може научити нечем и етаро и младо. Књига је врло погодна за премије старијим ученицима, а може лепу услугу чинити и нашим старијим из ратарског и трго вачког сталежа чије старешине у приповетци воде разговор. Књига би се ова могла уврстити у ред оних књижпца Коњевићевих, што их издаје „Матица Српска“, јер има исти смер, да поучи наш народ у ширем смислу и за то је ми најтоплије нреиоручујемо за горње цели свима

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 5