Женски свет

После неколико годпиа зажелим да будем краљ, па помислиге, имао би силесију солдати, па би ми јошт’ моји ироФесори клечећки тумачили синус и косинус А када ми нарастише брчићи, тежио сам, да будем „аранжер“ какве отмене за баве. Та погледајте само тамо оне углађене младиће како се отимају о леие играчице да с њима играју. „Какво је ово доба? - ' уиитаће ме ко год. То је стаза златним шљунком обасута, која води нод онај мали нрозорчић пред којим је рузмарин цвеће засађено. Али ни ту не имадох среће. Одао сам се на нисање. Јер то је заиста нешто лепо. Та могу да опишем најлепше девојче на свету, коју себи замислим ја. И описао сам читав харем, превртао сам листине десно илево, нашао сам милион хваљења и уздиеаја, ализадовољства, среће и уживања нигде. г Гада помислим у себи: та шта, би већ једном требало да чиним, да себе задовољим? И тада ми паде на ум, како је то лено

бити посланик у сабору, већати о државним стварима, заступати свој народ, доносити законе, имати право нанадати владу, гдасати, доносити одлуке, уплетаги се у туђ говор, протежирати, интриге чинити, а по кад и кад изазивати кога на двобој. Преживио сам већ и то, закуца и старост на вратима, оседио сам већ и оћелавио. „Та места ми дарге госнодо, места, да мирно и тихо живим!“ Већ ме све жеље и илузије прођоше, само ми још једна једина оста, а то је: желио би здрав да будем. Та то вам је од свију одличја највеће, га то вам је од свију почасти највиша. Али наравно, човек о томе само онда номишља, кад почне да конФеригне са доктором, и кад га у очајању пита: „Да јР је вредно госнодине докторе да дам себи још једно одело прави г ги?“ Тада не завидим више ни Бизмарку; ни Ротшилду, ни нмкоме на свету; па када би га тек та ироклета завист подсгакла, тада би завидио још Iедино Американцима, који радо узимају докторку за супругу. М—ш.

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ШКОЛE.

Срцска више девој. школа у Нов. Саду приредила је 7. (19.) маја о. г. беседу с игранком, у корист евојих сиротих ученица и учила школских. На беседи су суделовале саме ученице, песмом, свирком, декламацијама и једним дечијим позоришним комадом. Беседа је била лепо посећена, а деца су своје улоге врло добро и вешто извеле, и публику иотпуно задовољили, што се оназило, на оном великом тап шању иосле сваке гшјесе и усклику: живеле. Фантацију од Ф Кала су леио одсвирале сестре Катица и Јулка Барусковићева, ученице IV. ра зреда; а исто је тако вешто одекламовала „Поноћ“ од 3. Ј. Јовавовића, ученица IV. р. Катица Керац. Најзанимљивији је део била представа дечија „Између часова“, које су сасвим природно ириказале ученице: Анка Петаковићева, Катица Поновићева Корнелија Ракићева, Љубица Јовановићева, Меланија Белановићева, Марфа Секешева, Маришка Максимовићева и СоФија Обренова. У комаду се вешто и ириродно изнео онај школски живот. што се обично збива мећу оваким ученицама на одморима између часова.

Песме су вешто и екладно отпевана, а за то се има доста захвалити лепо састасљеној нратњи гласовирској, које је удесио наш вештак на том пољу г. Фрања Петрик, ал зацело и вештој пратњи, коју је други вештак г. ироФесор Јован Грчић изводио, па зато нека им је хвала на овом меету. Беседа је, за ово доба године, донела доста леи ириход за горње цели. Утекло је свега: 430 ф. 45 н а потрошено је, за разне потребе: 149 ф. 46 н , те је тако претекло чисте добити: 280 ф. 99 н. Св. Савски фонд. Кр. уг. министар бого части и јавне наставе издао је наредбу, по којој се имају све вероиспо. едне онштине у ужој Угарској изјаснити до краја јуна месеца о. г. ио нов. кал.; могу ли дати својим учитељима осн. нар. школа прописан минимум плате годишње од 300 ®op., изузимајући стана и огрева. Ако не могу, да се изјасне, колико им не достаје, па ће држава дати доилатак; а у смислу иронисаног закона, иотпада одмах иод државну управу свака она вероисповедпа школа, чим се за њу додаје из државне благајне годишње 60 Фор.

88

ЖЕНСКИ CBET. Бр. 6.