Женски свет

ИЗ ДРУШТВА.

Ова је наредба постала опасна за млоге наше вероиснодне школе. По извештају Школског Савета ; наше највише аутономне власти, има такових школа, управо општина, у нашој карловачкој митрополији више од 50, које не могу да нлаћају учитељима својим ни 300 Фор. годишње за њихов труд, те је опасност, да ће се свих тих 50 наших школа за кратко време покомуналити, или извући из наших руку, а ко школом рукује, тај јој и тип даје, а школа опет удара жиг нараштају, а с тим и народу. Да би се ова опасност од наших школа одклонила; образовала је Његова Светост патријарх Георгије Бранковић ове године, о св. Сави, фонд, са светитељским именом и уложио као основу у њега 10.000 ф. Из овог Фонда би се имале иотпомагати оваке сироте наше оп штине, које не могу да пружају својим учитељима ни 300 Фор. годишње награде. Како је 10.000 ®op. слаб ослонац за оваке велике цели: то је наш Народни Црквени Школски Савет издао на народ један нозии, који у овом листу иа првом месту износимо, у коме се моле сви пријатељи школе и просвете народне, да по могућству умноже горњи св. савски фонд. Народ се почео овом позиву врло лепо ода зивати са свију страна, па се надамо, да ће се овом патриотском позиву одазвати и наше Добротворне Задруге, које се у таку цел поглавито и удружују, а да неће ускратити свога дара за цело и еве оне Српкиње, којима је Бог дао да могу чинити добра. Више женско образовање у Србији. Краљевска српска влада у Београду почела је, у последње доба, озбиљније мислити и радити о вишем женском образовању. У Србији постоје, колико је нама познато, три засебне више женске школе: у Београду, Нишу и Крагујевцу. По другим већим местима полазе женска деца, из бољих кућа, гимназије смушкомдецом заједно; али се увидело, да то неодговара цели и задатку женског вишег образовања, јср женски је иозив у народу и друштву други, који се у гимназијама не може неговати и вршити. Увидело се, даље, да и данашње тамошње више женске школе, са својим радом, не одговарају потпуно сврси својој за већи део Српкиња наших, те се смишља на подизање једног вишег женског завода за образовање Српкиња из виших и интелигентнијих кругова. На то је смерала у своје време и сама Краљица Наталија, а сад и влада и нриватно друштво тражи начина, да то питање практично реши и у то име изаслана јеу Русију гђица Љубица Сладојевићева управитељка овлашћеног женског завода у Београду, образована женска, која је каоучитељица служила у Паризу, Лондону и Њу-Јорку, говори осим матерњег српског језика: немачки, Француски, талијански и енглески. Она је поглавито отишла да проучава устројство женских интерната у Русији, на кад се врати на јесен отуда, отпо

чеће се практично делати на идеји бољег вишег женског образовања у Србији.

Мајска еветковина Добротворпе Задруге Срикиња Новосаткиња обављена је ове године 12. (24.) маја на много свечанији начин, но што је то био досад елучај. Ту свечаност није зачинила каква већа и богатија декорација, или која лепша гшјеса музичка; све је то, као и до сад извршено у оном истом скромном виду, у ком је и до сад извођено. Ну свечаност овог пута подигли су гости наши, наше миле сестре Београђанке, које су као изасланице Београдског Женнског Друштва дошле, да посете овостране Српкиње и да појачају духовну везу између овостраних и оностраних женских задруга, те да се бар хумано и породично поље нашега ово - и оностраног народа, не пречи политичним обзирима. За ту цел су се потрудиле наше драге сестре: гђе: Ђурђина Ст. Поповића са ћерком гђицом Мицом, Милева Терзибашићка са братучином гђицом: Катинком Месаровићевом, Наца СтеФановићка, Смиљана Л. Маринковићка и Катица Белимарковићка. Њима у почаст искупио сс, и наш најотменији женски и мушки свет, да увелича елаву тога дана; па и од иноплеменика посетило је забаву много света, међу којима и пресветли велики жуиан г. Др. Виктор Флат е породицом; даље начелница и по неколико одборкиња овдашње прве женске задруге, као и израилско женско друштво; а ванредно млого било је официра, међу којима и обрстлајтнанд г. Коч, као командајући. Забава је отворена у 4 сата после подне музичким концертом 70. ц. и кр. војничке нуковније, која је дивне мелодије, а особито славенске припеве вештачки изводила. Око 8 сати, при лепо и богато осветљеној башти стрељачке дворане, отпочета је игранка, која је у најлеп шем расположењу трајала до 3 сата изјутра. Наше београдске гошће отишле су око 11 сати у вече на одмор, праћање: начелницом, подначелннцом, благајкињом, тајником и одборкињом гђом М. Плавшићком, до стана свога. И ако је задруга наша, тек око 10 сати пре подне оног дана брзојавно била из Београда извештена, да долазе гости, ипак се у 1 1 сати већ искупило било на жељезницц 4 одборкиње, начелница, благајкиња и тајник и дочекале гошће добродошлицом и код „Јелисавете“ нриређен је и одржан скроман заједнички ручак. Око 4 сата иосле подне извела је подначелница гђа Ана Павловићка гошће на забаву у варошко стрелиште. Сутра дан је био заједнички ручак код тајника А. Варађанина, где се ирва зцравица подигла у славу и част високе Женског Друшгва Њеног Величанства Краљице На-

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ.