Женски свет

СЛУШАЛА СИ...

AtJ иси само срцу мила Што ти чедност лице краси, И што дахом рајског цв’јета Миришу ти меке власи; Ниси само срцу мила Што ти око сунцем грије, Што су твоје р’јечи благе Анђеоске. мелодије; Мостар 4 јуна 1893.

Ж лушала си гдје у лугу ШСлавуј поје Оне ејетне ; умил>ате Пјесме своје. Пјесмице су славујеве Тужне биле, И тебе су, злато моје ; Растужиле.

Ти ћеш, злато, ове мале Пјесме чути, Па хоћеш ли бар и за мном Узданути?! Мостар 1893.

Ниси само срцу мила Што осмејак уста твојих У дубини душе младе Диже олтар нада мојих-, Ниси само срцу мил^а Што си чедо раја света, Већ и с тога што си пупољ Српске гране, српског цв’јета!

Алекса Ристов Шантић.

Чим умукну задња пјесма, Пј есма мала, За славујем ти си тада Уздисала. И ја ево пјесме пјевам, Пјесме миле, Неби ли те сад и оне Растужиле.

Свет. Ћорoвић.

ЧИТУЉА.

[f Мина Вукомановић рођ Карацић g ћерка нашег неумрлог књижевника Вука СтеФановића Караџића, врло образована женскиња, која је млого помагала своме оцу у књижевним иословима, преминула је уБечу3l. маја о. г. у својој 62. год. живота. Вечан јој спомен! jf Иаита Јовановић.ј Срнска виша девојачка школа у Новоме Саду тугује и ш.риче, јер је изгубила у очи Спасова дне о. г. свога доброг; вредног и савесног учитеља Панту Јовановића. Иокојни Панта се родио у Баваништу (Банату) од ратарских ал угледних родител>а; изучио је у Нов. Саду ; Темишвару и Белој Цркви осам гимназијских разреда и за тим је за годиму дана свршио у Сомбору српску учитељску школу, те је постао ирво учите.љ у В. Бечкереку, а 1892. г. изабрат је и потврђен за учитеља на новосадској срп. вишој девој. школи. Он је већ дошао био болестан у Нови Сад ; али је ипак с таком вољом и одушевљењем делао на своме позиву ; да је на брзо задобио љубав не само својих претностављених, него и колега и ученица, и целог грађ шства. Бегае врло добре и благе нарави а ванредно је лепо певаоиесма га је ; канда, и сатарила, јер носле једне забаве у В. Бечкереку, где је песмом учествовао; напио се хладна пива и од то доба је про

мукао и почео кашљати Он је ; сирома, тако волео песму, да је дрхтао, кад је чуо, да кб пева. Вечан му спомен био међу нама! ј | Стеван .1 ефгић. | Ноћ у очи Иван-дана о. г. однела је у вечност Стевана Јевтића супруга наше заслужне благајкиње Софије Јевтићке, ауједно председника новосадске срп. правосл. цркв. онштине и иосланика новосадског на но • следњем нар. цркв Сабору Стеван Јевтић беше куратор новосад. срп. вел. гимназије много година и 20-годишњи управитељ месие сриске задруге за међусобно помагање и штедњу. Покојник беше и више година главни тутор новосад. цркв. општине и за то време отнлаћено је до 40.000 ф. општинског ераријалног зајма, које се има приписати највише његовом заузи мању и његовој ревности. У опште беше штедљив и умерен човек, благе и тихе нарави, те је тим и привукао љубав и иоштовање млогих својих грађана. При последњим данима, кад је видео, да му се приближује крај овоземном животу, наредио је, да се даде 500 ф. Фонду новосад срп. всл. гимназије, 500 ф. новосад. срп. нравосл. цркв. општини за иконостас саборне цркве, 100 ф. на српски учитељ конвикт у Н. Саду, 100 ф. срп читаон. певачком друштву и 50 ф Занатлијској Задрузи Срба Новосађана. Лака му црна земља била!

Вр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ

111