Женски свет

Зар овај разговор између мужа и жене није написан тако, као да је тамо био, кад они једно другом пребацују пораз, кога су у васпитавању свога сина претриили. Не види ли се јасно из ов>га, да оеи пред својим дететом полажу оружје ? Па како је природно изведено оно доба, кад тако дете дорасте да буде човек, како се онда ни мало више не обазире ни на стање ни положај својих родитеља, како се они бадава сад муче да се ослободе окова, које им је рођено дете сплело, а све њиховим попуштањем, њиховим неодлучнии утицајем. Брло оштрим потезима је изнесена тежња и рад родитеља, кад иочну мислити, да је још једина „чакља спасенија ц да такво „нобл момчс“ приведу у тихо иристаниште брачног живота. И ту морамо приметити, да су такови кораци у нас тек Другчији, него што је то у Француској. Али ипак се можемо из тог многоме научити. * * У другој књизи нам износи ниеац поједиее поступке које штетно утичу надете. Само да неколико споменемо. г Ако иоједеш своју јуху, кумту ти леиу лутку “. „Ако дођеш брзо , добибеш белу јагуА „ Ако леио исишиеш ироиис , дабу ти великог KOfbaA „И дете ће дорастити до евоје зре лости, а неће сагледати награда, које су му тако раскошно обећаване.“ Ми дабоме и не мислимо, да оваке ма ленкости имају тако одлучног уплива на расуђивање дечије, да ће оно, кад види, да га увек варамо, да нам онда ништа више неће веровати, да ћемо у његовим очима изгубити онај углед, што га треба васпитач да има. Ту ћемо наћи, од каквих су злих посљедица исмевање, понижавање деце; од каквог је утицаја на дете његова околина, другови његови, а нарочито слуге , које су ненрекидно око детета, и чије друштво дете тражи.

„Ако је истина, да се васпитање ствара од сваке речи, која допре до ушију, од сваке мисли коју душа нрими, од сваког примера, што се евојим очима види, најзад од сваког дела у животу; - од колике нам важности морају бити начела оних, који ће свакога дана остављати на"детету неизгладљиве, неизлечиве утиске!“ Важне речи, које би сваки родитељ требао да упамги! Врло је занимљиво расправљање иишчево о питању, шта је при васпитању претежнфе или осећање или ауторитет, где долази до закључка, да се ауторитетом (стр/огошћу, која натерује) може млого чешће успети него осећањем (благошћу, која убеђује), и вели „осеЛање усиева ионекад', ауторитет иак ерло честоА „По осећању добијате можда децу, која се улагују, децу више умиљату него одану, и то под ногодбом, да у њих тражите само оно што им се допада.* „Ауторитет ствара смерне синове, и људе иредане дужности." „Прво дисциплина ; w х „А ио том убеђење." Како ли нраво има писац, кад говори | о настави женскиња, па вели „у колико ! је мудра и прилагсдна настава погодна и i корисна младој девојци; у толико збрка од ! несварљивог знања, замењујући природне | особине њеног ума, даје јој неку врсту I цепидлачке, ваучне надутости, која је за сажаљење и веома непријатнаА Па даље наставл>а: „ . . . . Једна ејајна играчица (валцера) жаљаше се једном приликом на забави, како се целог јутра мучила решавајући једну једначину. Каква милосрдна пријатељица могла би јој приметити: да се магалија, њеног нарамњака држи само о једноме концу, и дајој нема три дугмета на рукавицаиа.“ Не види ли се из овог јаено, шта женска губи кад је надри-књига, кад се напуни само сваковрсног знања, које и онако не може бити темељно, већ само површио, па кад себи уобрази, да је она за то избраница свога рода . . . Не би ли могле млоге књижевнице отуда наук нзвући ?!

Вр. 1 ЖЕНСКИ СВЕТ.

99