Женски свет

ЛИЈЕПА НАРАВ.

ишта љепше и умиљатије не може Ј|Ж човјека у свијету показати поР ед поштена нмона н карактера, JlilL него што ie лијепа нарав. тг . у Jlnjene нарави ријетке су. У колико лијепа нарав укра шује појединца, у толико се ми мало сретамо са персонама лијепе нарави ! Што се каже: да му с чела злато одсјајива, кид је намрштен и бсз лијеие нарави, не очара човјека, и свак се од таквога клони. —Двјеста му конака далеко од нас! ЈХијепом нарави задобија се част и но штење. Човјек с лијепом нарави оставља у нашој души утисак да га се сјећамо, и ради смо га увијек лијепом ријечи нредусрести. Он задобија више пријатеља, а непријатељи се на ношљетку иоклоне нред њиме, и постају му прави пријатељи. И благо си свакоме, кога краси лијена нарав; јер таки је трпељив, атрпљење је горка трава, ал’ слаткијем плодом рађа. У тешким данима, кад слаби људи без лијепе нарави,изгубе и сваку наду на боље дане, човјек с лијепом нарави бољем се нада. Зна, да иошље кише веселије сунце грије, па и у највећој невољи не клоне. Многи размишљавајући о јаду, биј;еди и муци добију болест, падну на uoстељу, са које се слабо који диже здрав и излијечен. Многе велике л>уде красила је лијена нарав, а многе је лијепа нарав и довела до величине и славе. Из дјела грчког мудраца Сократа видимо, да је у сваком раду, сваког часа и на сваком мјесту исказивао лијепу нарав; а тијем је тражио, да се и други поносе са лијеиом нарави. Један скотина човјек, удари га његови ученици наговараху га, да га пошаље ондје, гдје ће се научити намети. „На тај начин , одтовори Сократ, да ме и магарац ногом удари , морао би га на суд овати! ‘‘ Кажу му, да га неки човјек псује.

»Ја му нијесам крив, одговори оп. што он није научио добро говорити /“ Једно вече иозове иеке од иоглавитијих грађана, нријатеље своје, на вечеру. Ксантипа његова жена, љућаше се, што јој није казао, да приуготови пристојнију вечеру Не старај се за то, жено моја! одговори. Ако су ова госиода наши ирави иријатвљи , долазиЛе више иута на оваку вечеру; ако ли нијесу, а они нек не долазе! u (Из Доситеја). Кад видимо, да је лијеиа нарав од иотребе сваком поштеном човјеку, треба да се постарамо, да се што више распростире у нашем народу. Особито нам је данас нотребна лијена нарав. Данас велим, кад су страсти и иороци ухватили корјеиа у општинама, варошима, селима и породицама; гдје због партаја и покварености пе може брат брата да гледи и не ће за савјет да нита!? Па ако ’вако и на даље устраје, зар би се ми могли надати нашем добру и опстанку ? ? Овдје је ирва позвана српска мати, да својски прргне, те да свој подмладак одгајива. Своју ђецу да учи врлинама, које су потребне свакоме, а народу понајвише. Српска је мати позвана, да она прије икога ствара од омладиие одважне људе, евијетла и дична карактера У њима да јој лебди иапредак и срећа сриска. Срнска је мати једина, која нас може извести на стазу: иоштења, уљудности, часности и пожртвовања. С које стране сурвала нас је: завист, мрзост и парга јичност. Српске ма/јке треба да су оличене миром, слогом, сношљивошћу и љубави; са чела њихова ваља увјек да им сија зрак душевне љепоте лијепа нарав. Јесте ли раде, да вам омладина буде узорита, окићена лијепом нарави. ирије свега дужне сте ви показати дјелом да љубите лијеиу нарав; а, ако је и ваша душа окићена том нарави, радујте се; јер ћете истрајати у најсветијем раду!

100

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 7