Женски свет

С тога ми ваши синови и браћа, позивамо вас у свети рад, да повратите у нашем народу братимство и слогу, које Фоча 1891. год.

| се само добрим домаћим васпитањем пој стиже. Радите истрајно, Бог вам тру| де блаз ословио !!

Мар. С. Поповић-Родољуб.

НЕШТО ИЗ ИСТОРИЈЕ БРАКА.

делу Едварда Вестермарка којеје на финском језику написано а у неЦмачком преводу ЈЕеополда Катшера и Ромулуса Грацера у Јени нзашло, налази се више интересантних бележака о томе, какав појам имају где који народи, односно племена необразованих народа, о браку и о одношају мушкиња према женскињи. Ми ћемо, са дозволом сл. уредништва овога цењенота листа, некоја места навести. Тако илеме Хова, на острву Ма дагаскару, зна за одношај родитеља према деци и обратно; крвни се сродници радо гледе, волу и поштују, брат зна за, еестру као што и сестра брата нази, но брак им је прости уговор, при коме се уговору најмање обзире на срце и на узајамну љубав и наклоност дотичних брачника. У нородичном животу Хинду-а узаман ћете тражити ону узајамну љубав, онај супрушки споразум, разговор и договор, који сваки брак сретним чини. Тамо тога нема! он се жени, не да добије сапутницу у животу своме, не доводи себи жену да с њоме дели добро и зло, већ се жени за то, да има служавку, која ће му налоге и заповести извршивати и децу му рађати и одрањивати. Као што је некад Јаков служио Лавана седам, односно, четрнаест година, да би добио кћер му Рахиљу за жену (I. књ. Мој гл 29.) тако и даиас постоји код неких племена у Америци, Африци и Азији обичај, да младожења мора извесни број година да служи у оца невестина, док ју неиздвори. Код Ја панаца се чине многи ноклони нриликом У Кумани о Духови 1894.

женидбе односно уцадбе; код Јевреја се куповала млада као што јасна трага о томе имамо у књизи о Рути и у књизи пророка Осије. Па и у нашем народу, нарочито овде у Банату, постоји још онај ружни и убитачни обичај, да младожења купује себи младу, које бива са оним познатим давањем „на астал“. Отац младожењин, ако му се девојка свидила, пита девојачког оца, шта иште ~н’ астал" а овај ирема томе, у каквом му је стању нријатељ, иште извесну своту новаца и онда, no једну две ли овце, нешто од пића, било ракије или вина. Сад тек настаје ногађање: свекар одкида, отац девојчин и отпушта и не отпушта и кад једном утврде шта све има дати свекар, а кога и чиме има ударити млада постају иријатељи, износи се ракија и свекар вели „е Богу хвала, ето смо и запили, биће сватова!“ Тако код масе, у народу; а како ли код интелигенције?! Ту обратно млада купује младожењу, бар већим делом тако бива, да се она девојка пре и лакше уда, која виите новаца у мираз мужу донети може. Радо се називамо просвећенима, хвалимо се, да све у модерном и напредном духу деламо, а рекао бих, да у овом случају нисмо млого бољи од млогих непросвећених нлемена средње Африке! Кад ли ће доћи доба, да нри женидби буде мерило узајамна наклоност, сиособност, чедност, вредноћа и добар глас, а сноредна ствар да буде новац и мираз?!-Забринут се питам, те Бога молим, да услиши и скоро номилује! Ст. А. М.

Бр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.

101