Женски свет

Панчевкиња.

љује се уједно на указаном јој поверењу 7 за цело време њеног учитељевања. Одбор се радује срећи своје забавиље и прима оставку захваљујући се забавиљи на њеном ревносном и савесном раду и хуманом поступку с дечицом школском. Уједно је наређено, да се распише нов стечај за забавиљу. Овом приликом је заказан и завршни годишњи испит у забавишту за четврт к 30. јуна (12.) о. г. пре подне од 8 10 сати и по том ће се школа и деца распустити до 1. сеит. о. г. по нов. кал.

Нова добротворна панчевачка задруга Српкиња издала је на Српкиње у месту и околини овај позив : „Добротворна Задруга Српкиња Панчевачких% ступајући у име Божје, данашњим даном у живот у племенитој и родољубивој цел>и 7 да моралним и, ио могућетву свом, материјалним средетвима у смислу својих статута врши уз-

! вишену задаћу око унапређења милог рода i српског на просветном и хуманитарном пољу, i рада је иружити свакој, своје родољубиве дужј ности свесној Српкињи из Панчева и околине, i прилике, да ; колико која може ; моралне и мај теријалне жртве на олтар нашем драгом народу ј нринесе; те у жељи. да у своје коло што више ! таквих Српкиња прикупи ; обраћа се пријатељским позивом на све оне ; које су искреном љубављу за народ српски и његову судбину одушевљене, да се у нашу Задругу угшшу 7 како бисмо као ираве и достојне кћери свога народа што већим бројемишто обилатијим средствима у корист своје узвишене задаће делати могле. С тога се потписана Задруга нада ; да ће јој нозив овај у свима срцима врлих Срикиња из Панчева и околине обилатог одзива наћи, примеђујући уједно ; да се у смислу овозадружних статута у потпомажуће чланове и | мушки уписати могу ј Из одборске седнице држане у Панчеву ; 30. маја 1894. I ДобротвоЈЈна ЗадЈЈуга Срикиња Лаичевачкнх.

ЗАБАВА.

У АЛБУМ ГОСПОЂИЦИ Е.

ЗOP К A.

ЦРТИЦА.

у{{\ ад погледам жарко сунце, Па и звезде оне сјајне. И Кад гледам очи твоје, Твоје очи, тако бајне. Ливно, 20. јануара 1894.

и.иа је сирота, ирава сирота ! Још у раној младости изгубила је и оца и мајку, ua је онда узе к себи нека њезина тећка Да кажем, да је узела из милосрђа, то пије, јер јој та тетка не бијаше баш тако милосрдна, биће, да је из интереса,. Она је добро смислила што ће и како ће. Та за Бога и тако јој треба слугакиња, а Зорка ће се и с мањим задовољити, него што се остале слушкиње задовољавају .... Али.ипак Зорка бијаше красно ђевојче! Млада к’о роса, лијепа и бајна к’о зора, умиљата и њежна к’о анђео.

Онда сунце ; пак’ и звезде, Нису тако пуне сјаја, Као што су твоје очи, Твоје очи пуне баја.

Јоцо Јагодоћ.

Доета, је било само погледати, па да свакога задобије, да се свакоме допадне! Дакле, је ли чудо што се она допала и учигељу Влади? Дошао младић у ово мјесто. па га случај нанио, те се најприје упознао са госпођом тетком, а тако и са Зорком, Особито је био љубазан насирам Зорке, на јој се због тога и допао. Та осим њега, она више ни од кога није чула лијеие ријечи ! И тако увијек, чим би он дошао, она би истрчала пред њега ; да се поздраве: А, госпођице Зорка, ви сте ? Како сте? пита он.

Вр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ

125