Женски свет

Добро, одговара она. А што сте се тако заруменили? Ваљда сте били у послу? . Била сам у кухињи. Тако би они почињали разговор и, ко зна. кад би га свршили, да иије милосрдна тетка чешће пута напоменула Ворки „како ће печење загорити 44 .. . Док једнога дана дође Владо баш онда, кад тетке не бијаше код куће. Зар сте Ви сами? занита Зорку, коју затече у двориште. Сама сам, одговори. А гдје је госпођа тетка? Отишла је нешто послом. Влада се није предомишљао, него нође уза степенице, на у собу. Зорка је ишла за њим. Па, Бога Вам, како Ви живите ? запита он, пошто се намјести. Добро, прошаита она. Он се мало уозбиљи. Али не питам ја како сте у здрављу, него како вам је иначе ; бар мени можете казати ? Зорка обори очи. Зар не ћете одговорити? нита он. Она иорумени: Ја сам сирота, живим ко све сироте. А зар вам није боље ? Њој се свртише сузе и у мал’ што не заплака. Још ми је горе. Горе? зачуди се он. Куд и камо горе. Оне су друге много, много слободније. Он се намргоди, па обори главу. А она готово стидљиво прошанута: 0, ала је лијено бити богат! А што? упита он. Па тако, онда је свак слободнији. Варате се, рече он. Збиља! Он јој се окрену, па јој загледа у очи. Варате се, рече, у новцу није богатство! Та зар и ви нисте богати доста, јер сам чуо, да све имање ваше тетке остаје вама ; - па за то опет нисте слободни. Она ућута, а и он обори главу. Док најиосље прекиде ћутање :

Зорка! Шта је ? окрену се она. Ја бих имао нешто важно да вам кажем и кад бих знао, да вам не ће бити жао . . , Говорите само, ирекиде га она. Он јој ириђе ближе, па је ухвати за руку : Зорка! Још кад сам вас први нут угледао, ви сте ме очарали. Ја Вас љубим, љубим вас више него живот свој. Будите моја, усрећите ме! Она ћуташе. Ове ријечи су је заносиле али није знала шта, груди су јој се таласале, а срце јој куцаше као да ће искочити. Ви ћутите? Одбијате ме? понови он. Ох . . . уздахну она. Па кажите, не мучите ме. Она диже своје лијепе, сјајне црне очи па га погледа онако љупко и мило, осмјехну се, као што се осмјејкује на нас сунце нрамаљетно и паде му на груди. Нњје имала ријечи, није знала да искаже све што осјећа, али је он лијепо разумјео. Пригрлио је ватрено и страстно на. своје мушке груди, па јој почео љубити ону густу, црну косу и оно мило и бајно лице, што се бијаше сада тако заруменило, као кад би неко просуо неколико капи крви у млијеко. Тако су они етајали дуго, дуго, а били су срећни и пресрећни .... % * Сјутра дан дошао је Влада Зоркиној тетци. Госпођо, рече он, ја љубим Зорку, на с тога молим, дц ми је дадете, да буде моја. Тетка се чисто зачуди. Хе, господине, то не могу. А за што ? Знате, ја би то учинила драге воље али . . . овај . . . знате. не може се. Али који је узрок ? Е. па ви знате, да ће све моје остат’ Зорки, а њу сада проси Милан Станишић Влада се укочи. Знао је он Станишића, то је био као неки трговац, који је про-

126

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 8.