Женски свет

НЕВЕСТА И ЖЕНА У ЈАПАНУ.

(Од Наоми Тамура. Из „Bazar“-a.)*

ОК је у других народа узајамна наклоност основ брачном животу, код нас у f 1 Јаиану се не склапа брак из љубави. Наравно да се дешава, да се иосле у току времена муж и жена заволу - али то су тек сретни изузеци. Врло ретко се дешава, да се склопи брак из љубави али и онда на такове људе гледају с презрењем, као на који немају доста морала у себи; такових се чак и њихови родитељи стиде Јавно мњење поставило је љубав нрема жени на врло низак ступањ моралности, које је по свој прилици последица будине вере, која сматра жену као не шсту и пуну зала. Наш јапански народ на жалост не разликује љубав од страсти. На чему се дакле оснива брак у Јапану ? Да би могли на ово питање одговорити, морамо прво упознати и једну важну чињеницу, која има врло великог утецаја на наш дру штвени живот. Можда ни један народ на земљи не полаже толико тежње на ,славу и множину предака, као наш народ ово је важније него и сам живот. У иређашна времцна је највећа казна за злочинца била та, да му се уништила она грана у породици, којој он прииада, а која је можда прсживела и више столећа. а можда и више хиљада година Ми пазимо на то, да одржимо крв нашу сасвим чисту, не мешамо је с другим на родностима и опасали смо је тако рећи као не ким тврдим бедемом. Пре сваког ступања у брак, брижљиво се ирегледа попис предака и једне и друге половине, иа она госпођица, која не може да докаже, да и у њезиним жилама тече плаветна крв, не може никако постати отменом го спођом. Припадати с авној иородици више вреди, него богатство и добро васпитање Из тога узрока ноштујемо оца као главу нородице, као добротвора и хранитеља, чијим заслугама се диче и потоња покољења Он влада у породици као најнезависнији самодржац он има највећу моћ, он је законодавац, судија и краљ. Породица у нас није светиња, него само потребна установа иосредством које син наслеђује од оца име, сталеж и породицу, па их носле опет предаје даље млађим покољењима. Престо очев је место, за којим сваки Јапанац

тежи наши млади људи исто тако теже да постану очеви, као у других да постану мини стри. Брак има ту цел, да продужи грану једне породице; иоред те цели све остало губи вред ност. Ако је најстарији син телесно или душевно неспособан за женидбу, онда млађи син заузме место очево, а ако нема еинова него само кћери, онда ее отац иостара за ваљаног зета, којег узме у кућу. Овај узме на се име женино и тако сасвим замене најстаријег сина. Таког посинка ми називамо Y<>sehi. Но млади људи нерадо иду жени у кућу, ма како она лепа била, јер у лсениној кући они немају таку власт, као у евојој. Ово је једини случај, да жена има власт над мужем С тога баш није лако наћи Yosch -а, те отац често мора да се задовољи са зетом из нижих сталежа. Ако у породици нема деце, онда мора узети под своје и сина и кћер који се после узму и наследе сво имање те породице. Ито се зове Yoschi. Света дужност очева је, да се иостара, да му сва деца ступе у брак. С тога у .Јаиану нема ни грчких младожења ни уседелица. Ако има у којој породици девојка, која је навршила двадесету годину, а још се није удала, то је срамота за целу породицу. Нема земље у којој је женидба и удаја тако добро удешена, као у Јанану. До навршене шесте или седме године играју се наша деца заједнички на игралиштима, на којима су мушкарци увек заповедници. Још из ране младости се девојке уче поелушности према мушкима. Дечак зове сестру ио имену а она њега сме само „Аш san“ (драги брате) звати Ако заједно једу, опет дечак има П|>венство, но обично дечак једе с оцем а девојка их служи и тек после њих седне са матером за сто. Тако се још из детињства привикав ју ниском ноло жају женином. Чим девојче наврши десету годину, не сме се више играти с браћом и од тог доба се оделе женске од мушких. Ја знам, да се за женама говори, да сувише брбљају. Кинези кад хоће да кажу „галама“, они трипут изговоре реч : „Жена“. Јапанкиња је у мутпком друиггву понајвише нема, она се не меша ни у какав разговор. Ако је ко запита, она у кратко одговори и с никаквом силом јој не можвш измамити коју реч више. Шта ту

* Писад прииада отменој јапанској породици и провео јс четир године у савезним државама у Америци, где је учио теологију. Овај чланак ,је само скучен извод из једног дела Тамуриног, које је ове године у Њу-Јорку, код Harper-a и Brothers-a изашло, у врло елегантном издању са лепим сликама, а под насловом „The Japanese Bride“. Ова књижица је ирва, у којој се сасвим слободно описују обичаји и друштвен живот у Јапану и то је описао Јапанац, те је овим делом показао заиста велику смелост. „Ја сам слободно описао наш породичан живот“ вели он у предговору, „у који странци не могу продрети и којцг Јананци не радо откривају, јер им је стид да том приликом покажу к тамне стране нашег нородичног живота, особито нред очима странаца. Ја сам се трудио, да онишем све истинито, искрено и без страха“. Да очувамо лепоту његовог списа, оставили смо писца, да као и у оригиналу сам прича, Редакција,

Br. 9 ЖЕНСКИ CBET.

135