Женски свет

увести физиолошки корисне игре. Ово се иотврђује још и тим, што овде деца израсла у селу на чистом ваздуху и са покретним играма, несравњено су здравија и јача од варошке деце, и ако се варошка деца стално баве гимнастиком. Dr. Кинер категорички изјављује: „Игра то је покрет, радња, али не рад Игра то је одмор, повраћање истрошене силе, и ако се она замењује с радом на изменце, она онда чини радосг и задовољство. Свако друго телесно вежбање је труд, рад.“ Он тражи да се скрате часови предавања у школама, па за то време да се игра на чистом ваздуху. Педагогика налази у играма још већу утеху. Она вели: дете у играма вежба све делове свога тела, сазнаје само њихове задатке (т. ј. за гата му је који део) и на* чине користити се њима Огуда се у детета појављују разне врсте пажљивости, а с њима и способност расуђивати о том, шта је боље а шта горе, а то свакојако води га ка самоусавршавању. У способности пажљивости, зачињу се и задаци преми шљања. По средством игара задобија се У Београду, I*2. августа 1894 г.

могућност (способност) одредити растојање, величину, тежину и тврдоћу ствари. Бла, годарећи свему томе, развија се сагласност, , нрактичност, критичко суђење. Изазивајући , пажњивост у детета, игре у исто време побу ђују,изогптравају и развијају његову пажњу . Благодарећи играма, ум детета ради . живље, пажљивије, оштрије, дсте научи брзо сагласити се с околином и околностима, налазити излазе из тешког положаја и т. д. Без сумње, ту се израђују први задаци јачине духа, јаености мисли и непроменљивости карактера, која измени чо, века у критичном моменту. Игре воде дух детињи стварачкој моћи, која се јавља слободно, без принуђавања. ! Према томе, делателност детета за време игре психолошки је вернија и значајнија, него шго је при раду, који се врши по наредби. На тај начин и хигијена и иеда; гогика заједнички су за игру, а одважно l обе одбацују гимнастику. Наравно, да није : само у једним играма сво спасење, но свакојако добро је то, што је, на послетку обраћена пажња на овај важни васпитни Фактор. С руског превео: Ђ. С. КојиЛ, учитељ.

Ђ. С. Којић, учитељ.

ДАНАШЊИ СВЕТ.

c]w Ј Ш данашњем друштву од манира \у){± Сва се пажња спољашности даје. Госпођица кад у клавир свира, И у другптву ако блиста, сјаје; Ако има мираза и иара, Сви јој кличу: Да јој нема пара; И Омир би морао да је слави; Ал је златна; баш је анђео прави!

Свет је широк а људства је сила ; У свету сам тебе упознао; Природност ме твоја задивила, У теби сам истину познао. Као што звезда у свом сјају блиста, Тако трепти твоја душа чиста; Достојна си да те сваки слави, И да кликне: „Ти еи анђео ирави. и

Међу собом интимуси шапћу : Обична је, без икаква дара. Али јавно ко гаврани гракћу . . . Геније је, -- баш јој нема пара! Од вајкада људи такви беху, Огрезли су у лажи и греху. Само нек је мираза и блага, Тад истино одлази без трага!

Ђорђе Брашован.

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

147