Женски свет

Осми међународни хигијенски и демографски конгрес у Будимпешти.

II.

Руски науадњак преФесор Федор Ерисман држао је важно и занимљиво предавање нод насловом „ Борба са смрИу^. У предавању своме рекао је, ла нам статистика доказује, да старост није у првом реду узрок смрти, шта више, да многе околности ху имају утецаја, које би могле под бољим условима бити и уклоњене. То нам доказује разлика у умирању у нојединим земљама, а особито оно силно умирање код појединих сталежа. У Швед ској и Норвешкој умпру годишње 17—18 од 1000 становника, у Швајцарској и Француској 24, у Немачкој 27, у Аустрији 82, у Русији 36. Таку исту разлику у умирању налазимо у иојединим великим варошима Има вароши где од 1000 становника умиру годишње 22 23 а има и такових где умиру 35—40. Види се дакле, да је умирање неједнако раздељено. Кад погледимо у коме су добу дотични умрли, види ћемо да у Белгији више од 20 % долази на децу испод једне године, а 37 % на децу испод иет година; тек ако 17°/ 0 дочекају век од 70 годииа. У Русији је овај одношај још гори. Ови бројеви доказују, да велики број л/уди врло рано умпре, а међу њима су деца у најранијој младости. Како умирање новорођене деце није свуда једиако, то доказује, да то није нужна посљедица, која се не може отклонити већ је ствар, која се може и мора понравити. У ГГруској умиру од 1000 но ворођене деце годпшње 200, у Русији 270, а у Норвешкој само 106. Има дакле услова, усљед којих деца мање умиру, а где такових нема, морају се створити. Материјалан положај и занимање су од великог утецаја на умирање деце. Жалосно је само то, што је од одсуциог уилива и благостање родитеља У Будимпешти је средњи век богаташа по податцима Керешија 35 година, оних људи, који добро стоје 20’6 година, а сиромаха само 13 2 година. На ову иојаву наилазимо свуда. Враћајући се својој правој теми, напомиње, да човек, који је на најнижем

степену културе, тај етоји ирема смрти сасвим равподушан, У колико се човек у култури све впше пење, у толико гледи већма, да се од емрти брани Мора се култури старих народа. признати, да су им санитетска уређења ималп другатвенп карактер. Код Чивута виднмо приличио уре ђена здравствена правила, што се код њих до дан данас одржало. Рпмљани нас за дивљују својим величанственпм каналима и водоводима. У средњем веку је опет све утонуло у крајње незнање и сујеверје У осамнаестом и у ночетку деветнаестог столећа имала је борба са смрћу индивидуалан карактер, што зпачи, да се сваки сам за себе бранио, какоје пајбоље знао; гек кад се у Еврони иоЈавила колера у тридесетим и четрдесетим годинама, онда су тек лекари и сви људи увидели, да морају се заједнички борити протмв иевоље, а не сваки за себе. Енглези су први видели, да се мора друштво устројити за одбрану, иа су велике и мале вароши изи дале канале, начиниле водоводе; а њина јавна здања су за углед чптавој Европи. Па је Енглезима и пошло за руком да умирање у опште, а и приликом заразних болести, умале. Особито се не сме нада у тој борби нротив смрти на лекове иоложити. Него морамо нагну наду ноложити у просвећењу народа, како ће му бити могуће, да материјално евоје стање ноправи, те тиме не само да своје здравље очува, него и читавом човечанству да се помогне. Поједини човек може врло мало да учини у тој неједнакој борби, тек сви заједно могу је с уснехом водити Имамо примера код више вароши у Епглеској и Немачкој, да тамо, где је пре тиФус и ко лера беснила, добром каиализацијом се у многоме здравс/гвено стање поправило. У Данцпгу и. пр. где је умирање пре било 36 на хиљаду становника, сиало је ио спроведеној каиализацији на 28*5. се на умирање деце, нока зује, шта би требало чинити, и вели: Дсцу морамо матерама дати. У некојим пределима Скандипавије су ночели свуда уводити Флаше за сисање (цуцле). Одмах су

148

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 10