Женски свет

деца више умирала; па се Флаше морале новчаним глобама опет избацити. Напо елетку је предавач мсказао евоје уверење, да би се могло добрим уређењем здраветвених мера умирање еа 30 —40 °/ 0 емањиги. Ово предавање је са највећим допадањем примљено, а председник оделења је ученоме Руеу благодарио, у име конгреса и у име слушалаца, на лепоме и поучноме предавању. Кад би хтели сва она, важна питања, која су ириликом овог конгреса претресана, овде да сноменемо, требало би нам много вигпе простора, него што овај лист може за ово питање устуиити; зато ћемо да донесемо само још неколико. А које би питање било важније, но питање лечења дифтеричнв вратобоље , болести, која човечанство можда већма тамани но можда икоја друга болест. Та помислимо само, у самој Угарској је једне године помрло 20.000 од диФтерије! Зар нису биле очи свију матера са бојазни и надама упрте у ова] скун најбољих учењака читавог света? Па какавје одговор? Јога чекајте, још није ередство пронађено, које би сигурно на пуг стало тој бољи. Али ако средства за лечење још и нису иронађена, тим ире и више ваља се чувати да до болести не дође, и то је оно, што не може поједини учинити, него само сви заједно, а властима је дужност да пази, да се ирописи испуњују. Та сетимо се само лане и преклане, кад се појавио један случај колере у ком месту, та ту се све мере до крајностгг строго иредузимају (гито наиослетку и треба учинити), а кад се у ком месту појави међу децом вратобоља, то се у иређашњим временима нико није ни мицао, онај јави оном, а овај опет овом, и то је све. Тек у новије доба се и при таким елучајевима иредузимају строжије мере. Но да чујемо шта је на конгресу ре као учени Лефлер, онај ? који је пронашао диФтеритичног бацила. Рекао је да диФтерија долази од једне врсте бацила, и само се оно може узети за диФтерију, које од тог бацила долази. Има вратобоља које изгледају кчо и

диФтерија, и које могу исто тако да буду лаке и чешке као и права диФтерија, али које су изазване сасвим другим организмима. Да ли је права диФгерија или није, може се само бакгеоролошким испитивањем дознати. Заразе од диФтерије су промењљиве, као и све друге заразе. Кадкад је лака, а кадкад тешка, што се види но великом броју умирања, што често страда грло и нос, срце и бубрези. Али за време једне заразе има и лаких и тешких случајева. ДиФтеритичан бацил може се наћи и у устима односно у носу и здравог човека /детета) без да се дотични разболе. А разболеће се тек онда, ако се тај бацил тамо настани. Томе прип мажу мале озледе и катаралне промене. С тога ладно и влажно време иотпомажу ову болест. Дифтерија се највише пренаша непосредним додиром. Кад болесник дира, здравог руком на којој је још свежа пљувачка, кад кашље, кија, пљуне, па то дође на здравог. Али и етвари, које је болесник употребљавао за време болести, могу такођер да болест пренесу још дуго времена после. Тако јела и пића, од којих је болесник јео, судови за јело и ииће, рубље, а особито мараме, играчке. Болесник може другог све донде заразити, докле има у слузној кожици бацила. Ови бацили обичпо нестају одма чим прође врат, или на скоро после тога; али могу кад-кад још и после неколко недеља или месеци се тамо наћи Кад се бацили метну у штогод органско и од светлости чувају, могу месецима да се и ван тела живи сачувају. Зато су ирљави , мрачни и влажни станови легла ове болести. Где је много деце заједно, тамо се лакше и шири ова болест. Породице, у којих су многа деца, школе, могу да буду иовод ширењу ове заразе. До сада се није могло наћи на животињама така или елична болест. За то је до сада не могуће, да се ова болест са какве болесне животиње на човека нренесе. За чување се ирепоручује ово : Треба станове чисто држати, да су суви, довољно ветрити, и довољно да су светли. Уста и

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

149