Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

НАУЧНА ЋЕРЕТАЊА.

(Продужење).

Ш~~' H] која је врста каФе управл најбоља? запитаће Иванка, која је већ пре за то Љубицу занитала. Да, запитали сте ме већ једном за то, рећи ће Љубица али сам хтела пре да Вам објасним, како каФу ФалзиФикују. Сад да Вам одговорим на Ваше питање. Као што знате, дрвце од каФе (Caffea arabica) расте у јужној Абисинији и у нограничним Гала-земљама, у Езфи и Енареји, и то је првобитна домовина каФе. Међутим данас се негује каФа готово у свим тропским пределима, а нарочито на Јави, Суматри, Цејлону, Порторику и у Бразилији. Про дукција каФе на читавом свету изнаша годишње од прилике 7'/ 2 милијона цената. Према земљама, где се каФа нроизводи, разликујемо врло многе врсте. Каквоћа каФе је врло разноврсна. Највећма на гласу је абисинска врста, затим западно-арапска или мока, ма да су зрна мала и несу, бог зна како, на око. Изврспе су врсте такођер и Менадо, Јава, Куба и Цејлон, а Бахија и Доминго су најлошије врсте. Ја сам учила, рећи ће Душица, а ако

Од дра Николе Вучетића у Шапцу.

се добро сећам, господин проФесор нам је у вишој женској школи показивао и бобице од каФе; али се сад не сећам са свим, како су изгледале. Да, на дрвцету од каФе, прихвати ЈБубица, буду с иочетка бобице налик на мале трешње, из иочетка зелене, а на иослетку плавичасте, као мали орашчићи; испод меенате коре налази се пергаментаста љуска са две преграде, а унутра су два планконвексна зрнца, округла као јаје и на унутрашњој страни, т. ј. на равној, налази се удубљење, ко]е можете на сваком зрнцету каФе видети. Зрнцад ова ослобађају се од коре и љуске на разне начине, суше се и, ffo разним земљама, по начину купљења и добијања п по неговању, разне су величине и боје, која је у онпгге зеленкаста, илавичасто зеленкаста или смеђушкастожута. У том стању је каФа готово без мириса и нешто стеже уста. Јест, то сам и ја приметила, унадне у реч Душица, а како лепо каФа мириши, кад се пржи. Често сам о томе размишљала, па никако немогусебидарастумачим, како то бива.

ВРОЈ 12. У НОВОМЕ САДУ, 1. ДЕДЕМВРА 1894. ГОД. IX

ИЗЛАЗИ СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.

ВЛАОНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРИКИЊА НОВОСАТКИЊА. ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИК.

Цена је годишња 1 Фор.; за Србију 2 V a динара. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.